Шлог све чешће погађа младе људе

Да су у року од три сата после појаве првих симптома шлога стигли на одељење Ургентне неурологије београдског Ургентног центра, од непокретности, тешке инвалидности и смрти било би спасено око 240 пацијената, а не свега двадесетак, јер би лекари могли да примене најсавременију и најефикаснију, такозвану тромболитичку терапију. Нажалост, због касног препознавања болести, многи  пацијенти пропусте шансу да се после доживљеног шлога уз помоћ ове терапије опораве у кратком року од свега неколико дана, да се врате породици и свом послу као здрави људи.

Доцент др Љиљана Бумбаширевић, начелница одељења Ургентне неурологије у београдском Ургентном центру, и асистент др Дејана Јовановић, шеф интензивне неге, упозоравају да је проблем можданог удара код нас потпуно занемарен.

Мото последњег Светског конгреса о можданим ударима био је да је то катастрофа која се може спречити и лечити. Код нас овај медицински проблем заиста има размере катастрофе.

– Мождани удар је код нас први узрок умирања код жена, а други код мушкараца. Процењујемо да годишње од можданог удара код нас умре више од 3.000 људи на милион становника, што је више него у Бугарској или Русији, а подаци су још алармантнији ако их упоредимо са онима из развијених земаља где је тај број 1.600 на милион становника. Посебно је забрињавајући тренд пораста шлога код младих људи, испод 45 година, мада смо међу пацијентима имали и оне са 18 година – наводи докторка Бумбаширевић-Беслаћ.

Јединица за мождани удар у београдском Ургентном центру је добро опремљена, све функционише, али је призор потресан: у креветима су млади и средовечни људи. Нажалост, мождани удар је болест нижих слојева, и, како појашњава докторка Јовановић, иако се мисли да је стрес главни окидач за појаву шлога, пацијенти који овде стигну пре су жртве наших лоших животних навика и скромних услова живљења, попут нездраве исхране, пушења, седења уместо редовне рекреације и физичке активности и слабе бриге о сопственом здрављу, пре свега о крвном притиску.

Висок крвни притисак лекари не називају случајно "тихим убицом". Како објашњава др Јовановић, повишени крвни притисак је највећи фактор ризика, а код наших људи не постоји свест да га треба на време дијагностиковати и лечити. Особа која има повишени крвни притисак мора да узима лекове током читавог живота, исто као што дијабетичар узима инсулин. Некада управо мождани удар буде први – и фатални симптом. Докторка Јовановић упозорава да је међу пацијентима млађим од 45 година који стижу са можданим ударима половина знала да има повишени крвни притисак, али га није лечила. Прва мера треба да буде бар једна систематска контрола здравља годишње и мерење крвног притиска и то већ у двадесетим годинама. Јер, за разлику од инфаркта који многи преживе и врате се породици и послу, трећина особа које су погођене можданим ударом умире, а трећина остаје са мањим или већим степеном инвалидности и никада више не може да се врати нормалном животу. Са порукама "Сваки минут је важан" и "Минут до 12" први пут у Србији, 9. јуна Удружење неуролога Србије организује обележавање Дана борбе против можданог удара широм Србије.

У Србији је 50 лекара неуролога прошло обуку за примену тромболитичке терапије, која је увелико померила стандарде и квалитет лечења особа које су доживеле шлог. Специјалним леком датим у периоду од три сата од појаве првих симптома разграђује се тромб и постижу одлични резултати: човек стаје на ноге већ сутрадан, а инвалидност се потпуно или у великој мери отклања. У свету се ова терапија примењује код 10 одсто свих пацијената погођених шлогом, јер лек није могуће применити код сваког пацијента погођеног можданим ударом. Тако би у двомилионском Београду овај лек требало годишње да прими 600 пацијената, од којих се код 40 одсто очекује успех. Али, већина до лекара стигне касно. Саговорнице "Политике" кажу да је кључни проблем широка палета симптома, преко којих многи лаици, али некада и лекари, олако пређу. Симптоми су: одузетост једне стране тела, трњење, сметње говора, сметње у виду или нагли губитак вида на једном оку, несигурност, нестабилност, заношење у ходу, отежано гутање, дупле слике и многи други. За све ове тегобе је заједничко да настају нагло, у минути, секунди, а суштина је да се помоћ потражи одмах, јер тегобе неће проћи саме од себе, а одлагањем позивања Хитне помоћи губи се драгоцено време за ефикасно лечење. Ово незнање многе скупо кошта: само у Београду сваке године имамо 2.000 нових пацијената који су после можданог удара остали тешки инвалиди који постају терет за своје породице.