Портрет без рама: Иван Симич

Он је странац са српским пасошем. Држављанин је Србије и Словеније. Његови родитељи су из села Биоска код Ужица. Међутим, уместо српског, Симић, носи словеначко презиме – Симич. Кажу да је „ћ” заменио с „ч” јер му је тако било лакше да успе у Словенији, где је у селу Град у близини Мурске Соботе рођен 1959. године.

Иван Симич, актуелни директор Републичке пореске управе, словеначки адвокат и стручњак за финансије, дошао је на место првог српског порезника по препоруци Млађана Динкића, министра финансија.

С биографијом какву има, Симичу препорука и није била потреба. Његовим именовањем, међутим, Влада је хтела да покаже јасну намеру да у што краћем року спроведе свеобухватну реформу и модернизацију Пореске управе, будући да је словеначка пореска управа са идејама и променама које је он спровео штедела годишње најмање око два милиона евра.

Симич је одмах засукао рукаве и поручио богатима да почну да спремају доказе о пореклу пара којима су куповали виле, јахте, лимузине, градили базене... Први порезник им тражи доказ о томе који је то толико уносан посао у Србији од ког су могли да зараде 35 милиона евра и то легално и себи приуште лагодан живот.

Решетао је на исти начин, према сопственом признању, и словеначке пореске обвезнике. Уосталом, и сам је био предмет унакрсне контроле. И нису му ништа нашли.

Стручној јавности познат је по томе што је био директор словеначке Пореске управе од 2006. до 2008. године. Од јуна 2007. до јула 2008. био је председник Европског удружења пореских управа, а од 2009. до маја 2012. члан Фискалног савета словеначке владе.

Да га је Динкић раније дозвао у Србију Томислав Караџић, председник Фудбалског савеза Србије, вероватно би проверио шта стоји иза његове изјаве да „нема леба од српског фудбала”. Као велики љубитељ спорта, 2009. и 2010. био је председник Фудбалског савеза Словеније, када се фудбалска репрезентација „јанеза” квалификовала на Светско првенство 2010. у Јужној Африци.

Када га данас питају да ли на трансфере фудбалера треба плаћати ПДВ, каже да је „емотиван према њима” и да овај порез треба да се плаћа у земљи у коју играч одлази. А ако неки добар стрелац из иностранства заврши у Србији – за њега ПДВ треба овде платити.

Симич се разликује од својих претходника и по томе што хонорар саветника за пореску реформу и плату директора прима преко програма Уједињених нација за развој УНДП.

Данас док живи на релацији Србија–Словенија његова приватна фирма у којој је генерални директор „Симич и партнерс” (бави се пореским консалтингом и рачуноводством, образује пореске обвезнике и издаје лиценце за пореске саветнике) несметано ради.

Спекулише се да као добар познавалац пореског система припада оном делу стручњака који бране тезу да Кипар (чланица ЕУ)није порески рај.

Завршио је Ваздухопловну гимназију „Маршал Тито” у Мостару 1978. године, а потом уписао Правни и Факултет за спорт у Љубљани. На Правном факултету дипломирао је 1986, а крајем 2008. завршио је магистарске студије на Правном факултету у Марибору.

Говори четири језика, ожењен је и има децу.

Јасна Петровић