Угасио се српски театар у Будимпешти

Српски грађански театар се родио у Будимпешти 1813. године, тачно пре два века. Годинама смо се припремали да достојанствено и свечано прославимо овај  јубилеј. Прапремијера ја била у Будимпешти у „Рондели”, некадашњoj кули у којој се чувао суви барут, а 2008. године је предата Мађарском театарском друштву за одржавање позоришних представа. За 24. август 2013. све је било организовано да прославимо зачеће српског грађанског театра, али планови и жеље остали су само на нивоу фикције, каже са жаљењем  редитељ Милан Рус, директор Српског позоришта у Мађарској.

– Променио се систем финансирања театара и ми нисмо добили ни један динар за функционисање за ову годину – објашњава Милан Рус. –Лично сам се обратио господину Братиславу Петковићу, српском министру културе, који је био код нас у посети, али није био у могућности да нам помогне, будући да не сматра, чини ми се, да би ово била важна ствар у историји српскога театра. Пробе представе нису могле да почну. Свим запосленим у позоришту сам морао да захвалим на дотадашњем раду и поделио им отказе. Оставши без сарадника, обављам минималну нужну администрацију са неким волонтерима који чекају боља времена. Не плаћамо у Српском позоришту у Мађарској струју, гас и комуналије.

Прекјуче је ућутао и телефон нашег мањинског театра, а искључен је и интернет, са сетом прича Милан Рус, иначе потомак угледне српске породице Рус, која вековима живи у Мађарској, и додаје:

 – А све је било спремно да достојанствено обележимо јубилеј. Написан је комад баш за ту прилику: „Чудо у Рондели” који је „веома патриотичан” и који прича како је Јоакиму Вујићу тешко било да српском народу наметне нешто корисно, чега до тада није било.

Комад је написао Радослав Златан Дорић баш за Српско позориште у Мађарској. Направио сам поделу. Започели смо драматуршке послове са др Петром Милошевићем, истакнутим књижевником и универзитетским професором будимпештанског филолошког факултета. Ангажовао сам глумце за припреме током лета и за премијеру. Договорио сам се са Атилом Видњанским, директором Националног театра Мађарске, да у овом здању прославимо јубилеј у присуству мађарског и српског позоришног света и уз високе политичке званице Србије и Мађарске. Атила Видњански је пристао и почео да организује изложбу и конференцију на ту тему. Све то доживело је најтужнији епилог.

Б. Г. Т.