Чека се прва беба после 25 година

Рудно код Краљева – Због међа одвајкада су се у Србији судили блиски рођаци. А, како је тек на тромеђи знају Милица и Томислав Божић из Цмиљанића на висоравни Рудну. Највећи део атара тог засеока припада Рашки, а граничи се са подручјем Краљева и Ивањице. Њихова невоља је што су они, како би се рекло, свачији и ничији. Помоћ могу да траже од три локалне самоуправе, али ниједна да помогне, свака чека на ону другу.

– Када овде, на 1.250 метара надморске висине нападају велики снегови комунално предузеће из Ивањице чисти до своје границе, до Угљара, па један километар до нас остаје неочишћен. На другој страни, када из Краљева допреме машине, чисти се до Бубана и опет сами морамо да уклонимо снег са нешто више од једног километра, јер се рашчанској општини, којој припада већи део овог засеока, не исплати да само за нас шаље механизацију – објашњава нам Ненад Божић, син Милице и Томислава, који се недавно оженио млађаном Маријаном из Побрђа код Баљевца. Њих двоје, она куварица, а он машински техничар, одлучили су да живе овде, јер ту Божићи имају око 40 хектара, што шуме, што ораница.

Маријана је у трећем месецу трудноће, па ће ускоро морати у Рашку или Краљево, због прегледа, а после и порођаја. Биће то прва беба после 25 година у овом засеоку, али пут од њихове куће према Рудну је више вододерина. Тешко се крећу и трактори, џипови, а камоли аутомобили. Зато се Ненад пожалио Јовану Чорбићу, председнику општине Рашка, који је позвао Ненада Нерића, директора краљевачке дирекције за урбанизам и изградњу.

– Већ месец дана уређујемо локалне путеве на Рудну, где се налази механизација краљевачких „Путева“, и са Рашчанима смо се договорили да удруженим снагама поправимо и овај део од 2,5 километра. Тако да ће трудница и аутомобилом моћи до лекара – истиче Нерић.

Иначе, и на Рудну је све мање становника. Годинама се одавде одлазило у градове, али у последње време има и другачијих примера. Тако, рецимо, у пет кућа засеока Јевремовићи има петнаесторо деце. У дому Радољуба Божића је троје. Иако је шумарски техничар, живи овде, на свом имању од тридесетак хектара.

– Шта ћу доле, где да се запослим? Овде сам слободан као ’тица. Свој на своме – каже Радољуб.

Један од повратника је и професор Слађана Миликић Сретовић која у свом родном крају, на локацији Срњача, саградила комплекс брвнара „Небо“. Иако је била одличан студент, са просеком 9,28, бави се сеоским туризмом. Напустила је Краљево и са супругом Сашом дошла на ту идеју.

Гости и лети и зими пристижу, какао каже, и из Италије, Русије, Велике Британије, Холандије и Белгије. Капацитет у једној смени је 16 особа, односно четири породице а пун пансион стаје 1.900 динара.

У понуди са ове висоравни су још вила „Селена“, пансиони „Орлово гнездо“ и „Бели багрем“. У више заселака Рудна, у једној смени буде стотинак гостију не рачунајући извиђаче који сваког лета бораве у свом кампу покрај реке Бревине.