Превенција инфаркта није посао само кардиолога

У Србији сваког сата од различитих облика кардиоваскуларних болести умре шест особа, од којих се свака осма налази у најпродуктивнијим годинама живота. Статистика показује да је од 2001. до 2010. године стопа смртности од болести срца и крвних судова у Србији опала код жена за 14 одсто, а код мушкараца за 16 одсто, али и поред тога, наша земља се налази у групи држава са ризиком оболевања који је виши од просечног за земље европског региона. Једна од три најчешће болести савременог човека јесте, поред болести срца и малигних болести, мождани удар, који често проузрокује тешку инвалидност.

Због ових алармантних података, велики значај ће имати центри за хипертензију, превенцију инфаркта и шлога, који се отварају у великом броју градова у Србији, јер пацијенти који су под ризиком од оболевања неће морати да долазе у Београд да би их стручњак прегледао, већ ће све информације моћи да добију од тима лекара у оближњој болници.

Како објашњава кардиолог доцент др Небојша Тасић, начелник Центра за хипертензију Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” и председник Удружења центара за хипертензију, превенцију инфаркта и шлога, центри су досад отворени у државним болницама у Пожаревцу, Смедереву, Смедеревској Паланци, Шапцу, Зајечару и Београду, али и у приватним клиникама које су тиме желеле да обогате спектар рада.

– Овај центар није само кардиолошки, јер ту раде и нефролози, неуролози, ендокринолози. Планирано је да центар у било ком граду где је отворен, ради једном, два или три пута недељно, зависно од обавеза лекара. Битно је да они најтежи болесници, који су угрожени а лутају од лекара до лекара, сада имају место где могу да потраже помоћ. Ту ће им се најбоље и најбрже помоћи, како би одложили или потпуно спречили појаву болести. У почетку ће морати да се заказују прегледи, док се сви не „уходају” и почну да раде свакодневно. У центру ће један лекар прегледати пацијента и видети шта му је у том тренутку најпотребније. Наша основна функција јесте очување здравља, то јест да што мањи број људи доживи инфаркт и шлог. Желимо да лечимо болети у самом зачетку. У Србији око 55.000 људи годишње изгуби живот због кардиоваскуларних болести, а сваки дан у амбулантама имамо све већи број младих људи са озбиљним болестима – објашњава др Тасић.

У првој фази реализације програма предвиђено је да кардиолози центра прегледају две групе болесника: оне са нерегулисаном или слабо регулисаном хипертензијом, који нису нашли решење код изабраног лекара или стручњака, као и оне који имају велику вероватноћу да добију инфаркт или шлог, то јест људи са повишеним кардиоваскуларним ризиком.

– Те особе не морају да имају никакве симптоме болести или их имају а игноришу их, а један од првих показатеља да ризик постоји јесте повишен крвни притисак. Дешава се да се жале на несвестицу, вртоглавицу, потиљачну главобољу. Нажалост, први симптом код великог броја болесника јесте смрт, то јест напрасна смрт од инфаркта срца или шлога. Ми смо специјално креирали две ствари: регистар болесника са повишеним кардиоваскуларним ризиком и хипертензијом како би се пацијенти „пратили”, али и одређивање терапије понаособ сваком болеснику – додаје наш саговорник.

Упитник указује на ризик

На уласку у центар пацијенти ће најпре попуњавати специфичан упитник, предати лекару који ће их потом прегледати. На основу упитника лекари могу да виде какве су његове навике у исхрани, да ли се баве физичким активностима, каква им је генетика, да ли пуше.

– Као када особа оде код кројача и добије одело, тако ће овде пацијент да добије дијету по својој мери, јер не постоји исти начин исхране за све, али и одговарајући систем дозиране физичке активности, у чему нам помажу стручњаци Факултета за физичку културу. Имамо специјалне брошуре за одвикавање од пушења и антистрес програме, јер много тога зависи од нивоа стреса коју човек има и врсте посла коју обавља. Најстресније су професије новинара, лекара, пилота, политичара. Чак и да немају хипертензију, људи који се баве овим занимањима практично су потенцијални пацијенти овог центра. Велики број пацијената веома је запуштен. Разлози леже у неадекватној здравственој просвећености – каже др Тасић.