Фабрика обећања

Крагујевац – Најављујући тешку годину, члан Градског већа за инвестиције и развој Небојша Васиљевић рекао је у изјави за Радио-телевизију Крагујевац да су 2014. у овом граду извесне тек три нове инвестиције: предузеће „Ником” градиће одавно најављени логистички центар за „Фијат”, хотел „Женева” прошириће капацитете, а биће подигнута и фабрика колача. Није, дакле, реч о улагањима града у инфраструктуру и капиталне јавне објекте, већ о инвестицијама приватника у свој посао.

Локална власт има обичај да приватне инвестиције третира као своје, правдајући то продајом грађевинског земљишта, што је један од основних извора из којих се пуни буџет. Али у граду у коме се трећина новца троши за плате чиновника, којих има бар дупло више него што је потребно, где је готово трећина радноспособног становништва без посла и где број социјално угрожених стално расте, тешко да остаје новца за реализацију великих пројеката од ширег друштвеног значаја. Улагања у културу сведена су на минимум, па је тако и ове године изостао традиционални Фестивал хармонике, по којем је Крагујевац био препознатљив.

Уместо у културу, град се определио да улаже у професионални спорт, плаћајући за наше прилике велике суме професионалним тренерима и играчима. Рачуница је проста, на спортске приредбе долази далеко већи број гласача него на концерте озбиљне музике и позоришне представе. Улазно степениште у Књажевско-српски театар одавно је оштећено и представља бруку за град у коме је основан први национални професионални театар, али ником не пада на памет да у поправку уложи који динар.

Да је било онако како су градски политичари најављивали, Крагујевац би одавно био град будућности, што је иначе и назив награде која се додељује местима с добром пословном климом. Диплома коју је Крагујевац добио пре неколико година добрано је избледела, баш као и обећања највиших функционера локалне самоуправе који су, најављујући велике капиталне пројекте, више хвалили себе него што су заиста веровали у реализацију.

Тако је, на пример, у Крагујевцу одавно требало да буде изграђена велика јавна гаража у центру града, с тргом и спомеником кнезу Милошу Обреновићу, али је та инвестиција остала само реклама на РТК, градској медијској кући која више ради за потребе политичара на власти него што се труди да објективно информише грађане који је плаћају.

Подужи је списак најављених, а неиспуњених обећања. Уместо нове, Крагујевчани су добили привремену аутобуску станицу – на отвореном, без шалтера и надстрешница, а Институт за јавно здравље и даље се налази у старом објекту, где је требало да буде смештен Апелациони суд, за који, такође, не постоји адекватан објекат. Треба, додуше, бити поштен, па рећи да ни држава није учинила ништа да се скуће институције под њеном ингеренцијом.

У најави је остала и спортска хала која би задовољила међународне стандарде, а испод Метиног брда, где је планирана изградња тог објекта, још није прошао пут за „Фијат”, јужна обилазница која би растеретила центар града. Ни северна обилазница није на видику, а хотели поред језера Бубањ, за које су такође припремљени велелепни планови, остали су само пројекти на папиру. До данас није реализован ни пројекат концертне дворане, за коју је требало преуредити стари биоскоп „Пионир”.

С доласком „Фијата” причало се и о аеродрому за мале авионе, што је план стар бар четрдесет година. Авиони не слећу у прву престоницу модерне Србије, баш као што у овај град није дошао ни велики трговински ланац „Супернова”. Надлежни кажу да ће ова компанија доћи чим се са локације предвиђене за градњу измести Дивостински поток.

За измештање депоније која се полако примиче граду такође нема новца, а од обећања градоначелника Верољуба Стевановића да ће број незапослених спустити испод десет хиљада остале су само велике речи, не и дела. У овом граду без посла је око 22.000 људи, готово исто колико и пре девет година, када је Стевановићева коалиција преузела полуге власти. На хиљаде радника запослено је само у градоначелниковој „фабрици обећања”.

Актуелна власт ипак је доста урадила, и то у отежаним околностима, имајући пре свега у виду да је на почетку овог века крагујевачка привреда била потпуно уништена. Без профитабилне металске, текстилне и меснопрерађивачке индустрије град није било лако дићи из пепела. А обновљени су, проширени и асфалтирани сви прилази граду, као и кључне улице у којима је, што је такође велики подухват, замењена водоводна мрежа. Град је коначно добио покривени базен, постао сајамски центар региона и с неколико нових тржних центара заиста променио изглед.

Чекајући да буде изграђен Институт за матичне ћелије, у граду је подигнута нова централна амбуланта, а тренутно се гради и зграда Хитне помоћи. Међутим, изградња легата Николе Коке Јанковића, академика и вајара који је родном граду поклонио своје целокупно дело, још није почела. Камен темељац за овај објекат положио је председник САНУ Никола Хајдин, али његову лопату цемента одавно је прекрио коров.

Бране Карталовић