Гаврило Принцип дели БиХ

„Терориста или херој?”, пита се Ројтерсов извештач из Сарајева док, уочи стогодишњице почетка Првог светског рата, покушава да одгонетне праву суштину Гаврила Принципа, који је убио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. На овој дилеми британска агенција живописно осликава и сву данашњу подељеност Босне и Херцеговине, сто година после атентата.

„Тог српског терористу величају они четници. Он је започео рат. Они су започели све ратове”, каже случајна пролазница поред Принципове слике у Сарајеву.

„Некада смо сви живели у једној држави и на (Принципов чин) нисмо гледали као на терористички потез, како неки историчари покушавају данас да га прикажу. Атентат смо доживљавали као покрет младих људи који су желели да се ослободе колонијалног ропства”, каже за Ројтерс градоначелник Источног Сарајева Ненад Самарџија.

Два супротстављена табора, две непомирљиве верзије истине. Ипак, шире паралеле које повлачи британска агенција наговештавају виђене сценарије. Тако се, у контексту обележавања века од Сарајевског атентата, наводи истакнута улога коју ће одиграти Бернар Анри-Леви. Монденски француски филозоф и заговорник хуманитарних интервенција имаће 28. јуна у Сарајеву премијеру свог новог комада који се бави ратним сукобом у БиХ деведесетих година.

Један од најзагриженијих „јастребова” који су призивали бомбардовање Либије и Сирије, истакао се и у украјинској кризи. Најпре је због крвавих немира у Кијеву позвао западне земље на бојкот церемоније свечаног затварања Зимских олимпијских игара у Сочију, да би затим Путинове поступке упоредио с Хитлеровим. Имајући у виду његово раније антисрпско агитовање, не очекује се да ће његова представа допринети процесу помирења у БиХ.

Француски филозоф није, међутим, једина „копча” с Украјином. Ројтерс примећује да ће до обележавања стогодишњице атентата доћи у осетљивом тренутку у међународним односима, када „Запад оптужује великог српског помагача Русију за припрему анексије Крима”, а Срби у БиХ тврде да „им уопште не треба Босна, баш попут промосковских снага које на Криму одбијају Украјину и теже Русији”.

Ројтерс наводи и низ детаља који само појачавају утисак апсурдности ситуације у БиХ: запуштеност родне куће Гаврила Принципа, његове изливене стопе које су некада постојале у Сарајеву а данас их нема, подсећање на ратне епизоде...

Када се наводе догађаји из рата, у извештају британске агенције упадљиво је одсуство спомињања било какве могућности за евентуална бошњачка недела. По наративу прихваћеном у западним медијима, ексклузивност кривице резервисана је за Србе, чак и онда када се догађаји помињу релативно успутно, као у овом извештају.

Као општеприхваћена чињеница наводи се и да је почетак Првог светског рата означио крај „ере европског мира и прогреса”, што је налик ставу који заступа канадска историчарка Маргарет Макмилан у књизи „Рат који је окончао мир: пут до 1914”. Многи светски историчари, међутим, утврдили су да је стање у Европи уочи Великог рата било далеко од идиличног.

Колики је контраст између босанске реалности и надгорњавања око узрока Првог светског рата можда најбоље објашњава дијагноза сарајевске историчарке Вере Кац, која ради у канцеларији без грејања јер „Институт за историју не може да приушти да плати рачуне”: „То је исто као да се шминкате, а нисте се ни окупали.”