Проклетство аварског појаса

Сремска Митровица – Народ каже да је злато проклето, али у случају златног аварског појаса не падају главе већ поверење међу угледним установама. Између одувек добрих сарадника и пријатеља, Музеја Срема и Народног музеја у Београду, испречио се златни аварски појас, пронађен у Срему пре петнаест година. Обе установе поручују јавности да је све између њих у реду, осим овог случаја, али мало ко у то верује, бар док се случај не оконча.
Музеј Срема обратио се новом српском министру културе са молбом да спроведе одлуку Врховног суда Србије о враћању златног аварског појаса Сремској Митровици. Одлуку је могао да спроведе и претходни министар, јер га је одлука Врховног суда Србије с краја прошле године затекла на функцији, а могао је да је спроведе и Народни музеј, али му се ово није радило без наредбе новог министра. Тако се контроверзна афера још одржава у животу, и подстиче фантастичне сумње о безбедности једног од највреднијих античких предмета на планети.

Подсећања ради, златни аварски појас покренуо је 1992. године праву "златну грозницу" у Срему. Пронашли су га Славко и Богдан Козак негде на тромеђи сремских села Чалма, Дивош и Бингула. Они су појас предали Миткету Симеоновском из Београда за даљу продају. За драгоценост, чија вредност новцем не може да се изрази, тражили су од Симеоновског скромних 320.000 немачких марака, али су се "срели" код суме од 120.000 марака. Откривени су пре него што је Симеоновски стигао да посредује у продаји, па нико од њих није ништа наплатио, осим што су у афери добили централно место.

Одлуком општинског суда у Сремској Митровици златни аварски појас додељен је на чување Музеју Срема. Појас има 11 елемената, украшених драгим и полудрагим камењем. Сви елементи заједно теже скоро један килограм, али непроцењивост њихове вредности није у злату већ у старини и врхунском умећу израде. Академик Владислав Поповић написао је да овај предмет по финоћи израде далеко надмашује савремене предмете сличног карактера.

О златном аварском појасу др Ивана Поповић из Археолошког института у Београду написала је књигу коју и лаици и научници читају са узбуђењем. Према преовлађујућем уверењу научника, богато декорисане појасне гарнитуре од злата носиле су међу Аварима особе највишег ранга. Број псеудокопчи на овим гарнитурама био је у тесној вези са положајем власника, а у каквој вези – то још није прецизно закључено. Појас од једанаест елемената, према Ивани Поповић, могао је, што још није доказано, да припада или кагану Бајану или његовом старијем сину који га је наследио на престолу.

Директор Музеја Срема Никола Стокановић са жаљењем прима интересовање новинара за овај случај, јер страхује да у Министарству културе не схвате то као притисак. Стокановић је и самом тужбом Врховном суду Србије натоварио на себе озбиљне критике због ризика да ће тужењем министра отежати финансирање истраживања и заштите античких локалитета. На срећу његову, и Сремске Митровице то се није догодило, а Влада Републике Србије предузела је баш у Сремској Митровици најскупљи подухват у заштити културног блага: изградњу колосалне крипте за светску презентацију блага античког Сирмијума.

– Добро је што је наша борба за златни аварски појас правилно схваћена, баш као наша тежња да атракцијама које су овде откривене прибавимо Сремској Митровици заслужено место на европској културној и туристичкој мапи. Јер, чему наш огромни напор на истраживању и заштити ако ће неко други, као да је овај град малолетан, да чува оно што ми откријемо? – каже Стокановић. – Искрено, ово одуговлачење са враћањем златног аварског појаса понекад и у нама, којима стручна памет говори супротно, пробуди детињасте сумње у безбедност експоната. Потребно је да нам се аварски појас врати и да се на овај случај стави тачка.

Митровчани ће "стављањем тачке" на случај, кад се то догоди, дипломатски рећи да је све у реду у односима између два музеја. Али, убудуће, шта год да ископају, нерадо ће слати на обраду било коме, па и Народном музеју у Београду.

-----------------------------------------------------------

Ни копије, ни враћања

Златни аварски појас из околине Сирмијума однесен је у Народни музеј на конзервацију и израду две копије за будућа излагања. Требало је да се по једна копија излаже у Народном музеју и Музеју Срема, а оригинал да се чува у најбезбеднијем државном трезору у Сремској Митровици. Требало је да се врати Музеју Срема до краја маја 2002. године. Рок за враћање прекорачен је за пет година, а до сада није израђена ни једна копија за излагање. Уместо да га врате у Сремску Митровицу, људи из Народног музеја су предложили министру културе и медија да донесе решење о трајном задржавању златног аварског појаса у Београду. Врховни суд Србије наложио је крајем прошле године да се златни аварски појас врати у Сремску Митровицу, што до сада није извршено.

Драгорад Драгичевић

-----------------------------------------------------------

"Народни музеј у Београду вратиће златни аварски појас Музеју у Срему, оног часа када Министарство културе донесе уредбу по којој се одобрава овај акт", изјавила је директорка Народног музеја у Београду. Када је реч о прављењу копија такође се чека дозвола, рекли су нам у Народном музеју.