Узалудна борба против дивље градње

Крагујевац – Радна група коју су формирала министарства пољопривреде, здравља и енергетике предложила је измене у погледу одређивања, одржавања и коришћења зона санитарне заштите око акумулација са којих се црпи вода за пиће. Неке зоне санитарне заштите, према том предлогу, биће умањене. То би, кажу у крагујевачком ЈКП „Водовод и канализација”, могло да доведе до нових проблема на Гружанском језеру, са којег се водом за пиће снабдева око 300.000 становника Крагујевца и околних општина.

– Уколико буде усвојен на влади и постане саставни део Закона о водама, нови правилник о зонама санитарне заштите омогућиће легализацију бесправно саграђених објеката на обалама акумулације Гружа. Годинама се боримо против дивље градње, а страхујемо да би овим новим предлогом све те криминалне активности могле бити интензивиране. О конкретним размерама последица тешко је сада говорити, али је јасно да се смањивањем зона само отежава процес експлоатације и доводи у питање здравствена исправност воде. Предлог нам је упућен као заинтересованој страни, али сумњам да ће наше примедбе уопште бити разматране – рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре директор крагујевачког „Водовода” Обрен Ћетковић, подсећајући да се на обалама Гружанског језера већ налази око 200 нелегалних објеката.

Према предлогу радне групе, прва зона санитарне заштите остаје иста – 10 метара, али су зато смањење друга и трећа зона. Уместо досадашњих 500 метара, ширина друге зоне била би 300 метара, а трећа, која је према правилнику из 2008. обухватала све притоке акумулације, смањења је на 500 до 1.000 метара, у зависности од површине слива. Толико је, кажу у крагујевачком „Водоводу”, некада обухватала друга зона.

– То, практично, значи да ће на 300 метара од обале бити дозвољена изградња кућа. Такво решење ничим није образложено, а да ствар буде чуднија, нови предлог правилника је у супротности са предложеним просторним планом Гружанског језера, којим је предвиђено подизање нивоа акумулације, а самим тим и проширење зона санитарне заштите. Зато би било логично да на снази остане правилник из 2008 – навео је помоћник директора „Водовода” Тома Вукадиновић.

Иако и у старом, још увек важећем правилнику стоји да зоне санитарне заштите морају бити видно обележене и адекватно заштићене, држава, кажу у крагујевачком „Водоводу”, никада није обезбедила средства за ограђивање Гружанског језера. У Европи и свету, акумулације са којих се становништво снабдева водом за пиће третирају се као индустријски објекти од јавног значаја, а свака злоупотреба сматра се озбиљним прекршајем.

Уместо тога, акумулација „Гружа” је већ годинама стециште викендаша и пецароша који, упркос забранама, на језеру подижу куће и рибарске понтоне. Пре пар година, на самој обали је никло читаво етно-село са петнаестак дрвених кућица за риболовце. „Водовод” је изгубио дугогодишњи спор на суду, пошто је, због апсолутне застарелости предмета, власник етно-села ослобођен сваке кривице и одговорности.

– Имајући у виду сва дешавања око акумулације Гружа, као и предложени правилник, стиче се утисак да је код нас лични интерес још увек изнад општег – казао је директор Ћетковић, напомињући да међу власницима неких нелегалних објеката на обалама Гружанског језера има и познатих политичара.

Гружанску акумулацију угрожавају још и пољопривредни произвођачи из околине Кнића, у чијем се атару налази језеро. Бројне штале и кокошињци, као и неконтролисана употреба хемијских средстава додатно компликују прераду воду, што изискује веће трошкове. Мост преко језера, такође је потенцијални загађивач, будући да је на тој деоници пута Крагујевац–Чачак емисија штетних гасова изузетно висока.