Комунални сектор пред колапсом

Крагујевац – Док је локална власт била политички моћна и успевала да пуни буџет продајом грађевинског земљишта, и проблеми у комуналном сектору су се лакше „пеглали“. Али откако су инвестиције стале, а УРС изгубио на изборима, проблем вишка радника који су запошљавани углавном по партијском кључу постао је терет који би у пропаст могао да одвуче сва комунална предузећа у граду, баш као што се то десило „Нискоградњи“.

Ово је кључни закључак са недавно одржане ванредне седнице Социјално-економског савета, којој су, осим ресорних чланова Градског већа, присуствовали директори свих комуналних предузећа, представници синдиката и градоначелник Верољуб Стевановић.

Председник наведеног саветодавног тела Предраг Џајевић каже да је ситуација изузетно тешка и наглашава да опстанак комуналног сектора више не зависи од неке дугорочне стратегије, већ од потеза који се морају повући у неколико наредних недеља.

– Договорили смо се да не буде отпуштања радника, али зато за вишак запослених, који је евидентан, треба припремити озбиљан социјални програм, како би се лакше одлучили да на добровољној основи напусте предузећа. Инвестиције треба свести на минимум, јер пара у буџету нема, а менаџмент мора да се окрене тржишном пословању. У супротном, нашим комуналним предузећима прети банкрот – упозорава Џајевић, подсећајући на крах „Нискоградње“, најстаријег комуналног предузећа у граду које данас постоји само „на папиру“.

У Крагујевцу постоји седам комуналних предузећа, са око 1.800 запослених. У сваком предузећу је најмање 20 одсто фиктивних радних места која коштају, а не доносе никакав приход.

– Свесни смо ситуације, али није синдикат запошљавао све те људе. Зато сада мора да се направи озбиљан социјални програм, јер комуналци нису радници другог реда. Ако су колеге из металског сектора, који је доминантан у Крагујевцу, добијали 300 евра по години стажа, сматрамо да и запослени у комуналном сектору треба да добију бар толико. Они су свих ових година, кроз ниже, нетржишне цене комуналних услуга, трпели последице политике одржавања социјалног мира у граду, а уредбом владе из 2004, у комуналном сектору је забрањено повећавање плата, осим за трошкове на мало. Кућни буџети наших радника су испражњени, а плате касне у просеку два месеца. Уколико се у наредних месец дана не направи план консолидације, бићемо принуђени да организујемо штрајкове – поручио је Бранко Петрашиновић, председник синдиката запослених у комуналним предузећима шумадијског региона.

Најтежа ситуација је ЈКП „Градска гробља“, где плате касне три месеца. Једино „Водовод“ и „Тржнице“ редовно исплаћују зараде, с тим да су у „Тржницама“ плате смањене. На ивици ликвидности су „Паркинг сервис“, „Зеленило“ и „Чистоћа“. Осим прекобројних радника, ова предузећа имају проблем због огромних дугова, али и великих потраживања која, углавном, не успевају да наплате.

– Наша потраживања су већа од обавеза које имамо, али је проблем то што су дугови стварни а потраживања фикција. Ако не платимо добављачима, остаћемо без машинских делова и горива, ако рате за кредит не измиримо на време, рачун ће нам бити блокиран, али како да од грађана наплатимо 220 милиона динара. Ту су још и предузећа у реструктурисању, која нам дугују око 160 милиона. Зато кажем да су наше обавезе реалне, а потраживања се само воде кроз књиге, без могућности да буду наплаћена – објашњава Дејан Раонић, директор „Чистоће“, који је одлуком градске власти био принуђен да у предузеће које води, без икакве реалне потребе, прими чак 120 радника пропале „Нискоградње“.

Дугови овдашњих комуналних предузећа, по разним основама, превазилазе половину вредности њихове целокупне имовине, а ако би повериоци, као у случају „Нискоградње“, посегнули за принудном наплатом, радници би могли да заврше „на улици“, без икакве социјалне заштите. У том случају, град би се суочио са многобројним проблемима, као што је, на пример, одвожење смећа које више не би имао ко да покупи.

Из седам у један 

Због могућности скоре пропасти целог комуналног сектора, на Социјално-економског савету је иницирано формирање једног комуналног предузећа које би објединило пословање постојећих седам. Под истим кровом нашле би се само основне комуналне функције, док би велики део делатности прешао у руке приватника. Тако би се у јавном сачувала здрава радна места, а поспешио би се развој приватног сектора. Ново комунално предузеће имало би један надзорни одбор, једног директора и једног чиновника за јавне набавке, уместо постојећих седам. У синдикату кажу да је то права рационализација и уштеда, али је питање да ли ће ту идеју прихватити градска власт, пошто би у том случају неким директорима морала да се захвали на сарадњи.