Руско „велико уво” поново на Куби

Одлука Русије да Куби опрости 90 одсто дугова насталих у времеСовјетског Савеза, укупно чак око 32 милијарде долара, како се показало, није била пуки чин алтруизма. Испоставило се, наиме, да у Москви верују да је руско присуство на карипском острву од стратешке важности. Уосталом, као и у совјетска времена.

У том смислу стигло је и објашњење руске широкогрудости. Две земље су се, током боравка руског председника Владимира Путина у Хавани, договориле да се источном партнеру врати некадашњи совјетски радиолокациони центар у Лурдесу, недалеко од Хаване. 

Поменути центар за прислушкивање радио је од 1964. и кроз њега су стручњаци СССР-а прислушкивали комплетну западну обалу САД, добијајући на тај начин чак 70 процената неопходних обавештајних информација.

Али, како се испоставило, рад станице у Лурдесу коштао је Москву прескупо – око 200 милиона долара годишње. Руски медији као поређење наводе податак да космодром Бајконур у Киргизији, са комплетним опслуживањем, годишње кошта 180 милиона долара. То је било разлог да Путин по доласку на власт 2000. одлучи да затвори рад станице на Куби.

Али околности су се у међувремену промениле. У јуну ове године руска државна Дума ратификовала је сагласност о сарадњи са Кубом у космичкој сфери, што је подразумевало и постављање на кубанској територији локационих станица за навођење руског система ГЛОНАСС, пандана америчком ГПС-у. Ово је међу Американцима изазвало праву узбуну.

И актуелна Путинова посета Латинској Америци није случајна. Приликом недавног гласања у Уједињеним нацијама, поводом резолуције којом се потврђује право Украјине на Крим, Боливија, Венецуела, Куба и Никарагва гласале су против, док су се Аргентина и Бразил уздржали од гласања. Управо поменуте државе циљ су Путинове посете овом делу света, приметили су извештачи.

Радио-станица у Лурдесу, смештена на 250 километара од границе САД, биће осавремењена и наставиће са радом. Тиме се Русија враћа у латиноамерички регион, не само као економски него и као војнотехнички партнер.