Ратови листићима, санкцијама и бомбама

Шкотска је протекле недеље била једна од најпомињанијих тема у светским медијима. Али не због музике гајдаша, шарених килтова (традиционалних сукања шкотских мушкараца), или вискија који се, према једном нашем колеги, пије искључиво са три коцке леда…

ПОТРАГА ЗА НЕЗАВИСНОШЋУ: Овај део Велике Британије свет је узбудио различитошћу резултата испитивања јавног мњења по којима је број оних који сматрају да Шкотска мора да стекне потпуни суверенитет – у привредном, политичком, војном и сваком другом погледу – стално на граници између „да” и „не”.

Неки пут за „да” је више од половине испитаних, да би већ сутрадан, и према другом истраживању, тај број пао испод магичних 50 одсто.

Одлуку владе у Единбургу да се у наредни четвртак одржи референдум и коначно дође до правог одговора, многи већ сада виде као судбоносну за цело Британско острво и његову краљевину.

Овом одлуком, међутим, неће бити погођени само Британци. Она ће и те како утицати на сепаратистичке покрете у другим европским земљама. Пре свега у Шпанији која муку мучи са Каталонијом, али и у Француској, Италији, па и на Балкану са његовим „недовршеним играма”…

Свесна деликатности захтева Шкота (наш народ би рекао: „Заиграла мечка и пред вестминстерским вратима”), влада у Лондону чинила је све што је по, њеном виђењу, било могуће да задржи државу на окупу. Шкотској су понуђене многе повластице и на привредном и на финансијском плану, али то грожђе, чини се, још увек је кисело.

У Единбургу траже – све. А шта ће добити – видеће се у четвртак.

Како год да буде, тешко је веровати да ће се животи шкотских грађана већ у петак променити из корена. Додуше, осим већ поменутих гајди, килтова и вискија (ако гласачи кажу „да”), моћи ће свету да понуде и – нафту. Шта ће, међутим, изгубити, нико од заговорника сецесије не жели да каже.

ДЕЛОВАЊЕ У КОРИСТ СОПСТВЕНЕ ШТЕТЕ: И док у Британији предстоји „рат листићима”, између Европске уније и Русије букти трговински сукоб из политичких разлога. ЕУ је у више наврата наметала санкције Русији због, како наводи, „њеног учешћа у украјинском грађанском рату”. Сада када су борбе (барем велике) утихнуле, уводе се нове санкције не би ли стање на терену остало какво је сада. А ако је реч о цивилном становништву, сигурно није добро.

На санкције ЕУ Русија је одговорила својим ограничењима. Између два блока као да се све своди на „деловање у корист сопствене штете”. У четвртак су праву панику подигли у Варшави тврдњом да је Русија закинула део гаса Пољској. Како се, међутим, испоставило, реч је само о количинама гаса које је Пољска реекспортовала у Украјину, заобилазећи тако одлуку Москве да бившој совјетској републици ограничи његов доток.

Санкције на санкције као да су се претвориле у једину сферу политике коју Брисел може да примени у односу на Москву. А у Москви су, једноставно, одлучили да више не увозе европске аутомобиле и робу широке потрошње. Па ко дуже издржи.

НОБЕЛОВАЦ КАО БОГ РАТА: У рат се упутио и амерички председник Барак Обама. Како је најавио у четвртак, америчка авијација одлучна је да бомбардује циљеве у џихадистичкој Исламској држави „где год се они налазили – у Ираку или у Сирији”.

Такву одлуку је донео лидери који се, колико пре пет година, овенчао Нобеловом наградом за мир због, како је тада наведено, „изузетних напора да се ојача међународна дипломатија и сарадња међу народима”. Награду је заслужио и због неширење нуклеарног наоружања, као и стварања нове климе у међународним односима, посебно са исламским светом.

Како ли би данас реаговао покојни Алфред Нобел, изумитељ динамита, када би сазнао да се у његово име додељује награда човеку који се у протеклих пет година од миротворца преобратио у својеврсног – бога рата.

Борба против џихадиста свакако је светски проблем. Али искуство говори да ће од бомби и ракета испаљених из америчких борбених авиона, доле, на терену, више страдати цивили него прави злочинци.

У четвртак је обележена и годишњица терористичког напада на „куле близнакиње”, две пословне зграде у центру Њујорка, приликом којег је страдало 2.977 недужних људи. Био је то напад терористичке групације Ал Каиде, предвођене Осамом бин Ладеном. А за ту Ал Каиду стручњаци данас тврде да је, у односу на џихадисте Исламске државе – право невинашце.