Портрет без рама: Ружа Томашић

Екстремнији део хрватске јавности, наклоњен националистичким, често врло непријатељским ставовима према другим народима, поготово српском, од милоште је зове Ружом Хрватском. Ипак, међу највећи делом грађана, Ружа Томашић, председница Хрватске странке права Анте Старчевић, не ужива превелики углед. Позната је по томе што врло често неодмерено „чашћава” најпогрднијим епитетима све око себе који мисле другачије.

Међу последњим њеним „жртвама” био је председник Србије Томислав Николић, кога је оптужила да, поклањајући ћириличне читанке и граматику за учење буњевачког говора буњевачким ђацима у Суботици, настоји да уништи хрватски језик и културни идентитет на тлу Војводине.

Ружа Томашић је по свему врло живописан лик на хрватској политичкој сцени. Рођена је 1958. године у околини Маглаја у БиХ, у породици која је имала чак деветоро деце. Са 15 година је отишла у Канаду, где је завршила полицијску академију и 1985. године почела да ради као полицајац на мотору. Била је и каскадерка у неким епизодама серија „Досије икс” и „Миленијум”. На позив Фрање Туђмана вратила се у Хрватску и постала део његовог обезбеђења. Због болести се на неколико година вратила у Канаду, а затим, по излечењу, поново долази у Хрватску и 1998. године почиње да се бави политиком. На Корчули, родном месту њеног супруга, постала је позната по борби против дроге. Захваљујући њој, неки од највећих дилера завршили су у затвору.

Године 2009. струја коју предводи отцепљује се од Хрватске странке права Анте Ђапића и оснива нову странку, чији је први председник Ружа Томашић. На парламентарним изборима 2011. године њена коалиција добија једно место у парламенту, а 2013. године бирају је за посланицу у Европском парламенту.

Због њених изразито антиевропских ставова, у Хрватској је често прозивају, а она се брани да није једина европска парламентарка која се противи ЕУ. У хрватским медијима замерају јој због несклада између речи и дела. Тако је било и недавно, јер је сина послала на рад у Канаду, а хрватској омладини поручује да остане у земљи.

И у Хрватској, али и у Европском парламенту, више пута је истицала да ситуацију око уласка Србије у ЕУ треба искористити тако да се реше питања ратних злочина, несталих и отете имовине. Каже да „нико није против ћирилице, једино нисмо за увођење у Вуковару, где ћирилица значи убиство, прогон”. И поред свега тога, и даље тврди да не мрзи Србе, „али свако ко је кршио закон за то мора платити. То је мој полицијски менталитет”.

По сопственом признању, не смета јој поздрав „За дом спремни”, али, руку на срце, чудно би било кад би јој сметао. Породица и са очеве и са мајчине стране погинула је борећи се на страни усташа.

Ружа Томашић није у сукобу само с актуелном хрватском влашћу (за премијера Зорана Милановића тврди да је „неваспитан и бахат, а без покрића”), већ и с неким дојучерашњим сарадницима из странке, који кажу да своју политику заснива на контрадикторности, крадући туђе изјаве, као и на памфлетима о Хрватству. Последњи пут се „истакла” носећи хрватски дрес на састанку Групе европских конзервативаца и реформиста у европском парламенту.

Јелена Церовина