Незадрживи талас терора и насиља

Гацко – У Гацку, одржан је међународни научни скуп историчара на тему: „Босна и Херцеговина у Првом светском рату”, на којем је учествовало тридесетак научника, стручњака за Велики рат, из Републике Српске, Србије, Црне Горе, Русије и Грчке.

Божидар Младеновић говорио је о терору над Србима у БиХ за време Првог светског рата. После атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, у Сарајеву, 28. јуна 1914, у целој БиХ, па и у другим крајевима Аустроугарске монархије, у којима је било православног живља, кренуо је незадрживи талас терора, насиља, пљачке, хапшења српског становништва. Букнула је мржња и нетрпељивост људи различитих вера, обичаја и традиција, који су вољно или присилно, живели једни поред других, у истој држави. Атентат је био само повод за обрачун с народом који је сматран непријатељем Монархије. Жртва је био српски, православни народ, без обзира да ли је живео у вароши или на селима, без обзира на узраст и делатност којом су се бавили. Део те прометејске судбине српског народа описао је Владимир Ћоровић у „Црној књизи”.

Причу о српским писцима из БиХ, који су умрли у Првом светском рату, осветлио је Сава Ћеклић. Реч је о Милошу Видаковићу, Јову Варагићу, Драгутину Мрасу, Гаврилу Принципу, Драгутину Радуловићу и Михајлу Пушари. О књижевницима „Младе Босне”, који су страдали у Великом рату, мало се писало. Изузетак је двотомна књига Предрага Палавестре „Књижевност Младе Босне” (Сарајево, 1965). Ратни удес био је један од разлога што су их књижевна критика и књижевна историја заборавили. Писали су песме, песме у прози, програмске чланке, огледе о естетици и уметности, критичке радове, рецензије, краће књижевне студије. Угледали су се на француске модернисте и познате српске песнике. Једни су умрли у тамницама, други на бојиштима Великог рата.

О политичким ставовима, и књижевним радовима Петра Кочића, говорио је Ратко Р. Марковић Риђанин. Кочић је свим својим бићем одређен као поборник слободе. Сви његови књижевни радови указују на тежак положај српског народа после окупације БиХ од Аустроугарске. Социјални положај сељака није се изменио, реформе су одлагане. Поред књижевног рада, Кочић је и јавно иступао, позивајући на отпор, на борбу за ослобођење и уједињење српског народа у једну државу.

На Риста Радуловића, националног идеолога и страдалника, подсетио је Војислав Максимовић. Радуловић припада оном одважном низу српских интелектуалаца у БиХ, који су се упорно борили за слободу и уједињење српског народа. Због свог новинарског и публицистичког рада, а посебно због уређивања листа „Народ”, и календара српског друштва „Просвјета”, био је кажњаван и затваран од окупаторске власти. Живот је завршио 1915. године, као заточеник у концентрационом логору у Араду.

Јордан Ристић је говорио о књизи Пера Слијепчевића „Напор Босне и Херцеговине за ослобођење и уједињење”. Слијепчевић, добро упућен и непосредно укључен у многа збивања и активности за ослобођење и уједињење, трага за идејним везама босанских интелектуалаца, идејних вођа покрета са оним у суседним нашим областима (покрајинама), чији је утицај у БиХ био увек значајан.

О ангажовању Срба из Бих у Првом светском рату говорио је Спасоје Мучибабић. Оно је било двојако: присилно у Аустроугарској војсци, и добровољно у јединицама српске и црногорске војске. У добровољце се јављају емигранти из Аустроугарске, исељеници и ратни заробљеници на фронту према Русији. Милан Мицић је указао на досељавање Херцеговаца у Банат, у периоду од 1920. до 1941. Реч је, махом, о српским ратним ветеранима, добровољцима. У Банат се доселило 439 породица, око 2.400 људи, највише у насеља: Војвода Степа, Руско Село, Банатски Душановац, Хајдучица, Селеуш, Влајковац, Павлиш...

Ћоровићеви сусрети писаца и историчара, завршени су гостовањем учесника у Дому културе у Фочи, и књижевним часом у Андрићграду.

З. Радисављевић

-----------------------------------------

Награда „Владимир Ћоровић” Ђури Тошићу

Награда „Владимир Ћоровић” за животно дело додељена је Ђури Тошићу (1946), научном саветнику Историјског института у Београду. Жири је радио у саставу: Љубодраг Димић (председник), Радивој Радић и Драга Мастиловић. Тошић је аутор књига: „Трг Дријева у средњем вијеку”, „Требињска област у средњем вијеку”, „Средњовековна хумска жупа Дабар”... Ђуро Тошић, каже се у образложењу жирија, спада у оне проучаваоце прошлости, који сматрају да је важно шта ће се о повесници рећи или написати, али ништа мање није важно да се те историјске истине саопште „на известан начин”.