Нема ко да узме јефтине кредите

Субвенционисани кредити за привреду, које је премијер Александар Вучић договорио са представницима банака, у мају стижу до корисника, али је, према речима банкара, сума која је до сада исплаћена готово за трећину мања од очекивања, али и могућности банака да удовоље захтевима предузећа.

До 2. октобра банке су привреди пласирале 820 милиона, од планираних 1,2 милијарде евра кредита са нижом каматом од тржишне. Уредба о субвенционисању камата ступила је на снагу 16. маја, што је омогућило да привреда добије динарске кредите са каматом највише до 5,45 одсто годишње.

Држава се обавезала да ће субвенционисати банкарске каматне стопе за кредите одобрене са роком враћања до 18 месеци, од чега је период почетка највише до шест месеци. Кредити се одобравају у динарима за одржавање ликвидности, финансирање трајних обртних средстава и рефинансирање кредита код исте банке.

Од 2009. до прошле године за субвенционисање камата на одобрене кредите држава је банкама издвојила 8,5 милијарди динара, а банке су привреди намениле 5,56 милиjaрди евра зајмова.

Мирослав Маринковић и Бошко Живковић, сарадници месечника Економског института „Макроекономске анализе и трендови”, оцењују да је готово извесно да банке до краја године неће пласирати привреди договорених 1,2 милијарди евра. Овај владин програм је у прва четири месеца његове примене утицао на благо повећање одобрених кредита који су због државне субвенције камате били јефтиније, јер је просечна пондерисана каматна стопа на новоодобрене динарске зајмове смањена за готово два процентна поена. Аутори указују и да су банке давале предност микро и малим предузећима.

– Разлози што је исплаћено мање кредита са субвенционисаном каматом од плана леже у чињеници да у Србији постоји недостатак квалитетне тражње за кредитима – каже Бојан Кордић, извршни директор Комерцијалне банке за послове са привредом. – Има предузећа којима је потребан новац и која подносе захтеве за кредит, али она не испуњавају потребне услове. Реч је о фирмама које својим бонитетом, кредитном историјом, новчаним токовима и понуђеним обезбеђењем не испуњавају критеријуме банке за одобрење кредита.

Према званичним подацима, од свих кредита које су банке у Србији одобриле привреди, око 27 одсто запало је у доцњу. Од свих банкарских зајмова одобрених грађанима, такозваних проблематичних је 10 одсто. Са отплатом субвенционисаних зајмова, за разлику од кредита одобрених са уобичајеном банкарском каматом, банке готово да немају проблема.

– У претходном периоду изузетно мали број клијената је каснио са отплатом обавеза по основу субвенционисаних кредита – истиче Кордић. – Од свих исплаћених са нижом каматом, почев од 2009, закључно са 2013. годином, такозваних лоших било је само 0,48 одсто.

Фонд за развој, као агент по основу субвенционисаних кредита, дугује по раније одобреним субвенцијама банкарском сектору око 8,3 милијарди динара, од чега се на Комерцијалну банку односи 924 милиона динара.

Кордић очекује да ће након ребаланса буџета ове обавезе из претходних година бити измирене. Субвенције за кредите одобрене у 2014. доспевају за плаћање у 2015. и 2016. години.

Од укупно одобрених кредита, у 13.751 случај реч је о новом пласману од 69,52 милијарде динара, а на рефинансирање се односи 182 одобрених кредита у износу од 2,44 милијарде динара.

Субвенционисани кредити не могу да се добију за рефинансирање зајма код друге банке. Предвиђено је да предузетници и микро предузећа могу да добију кредита до 10, мала до 100, средња до 400, а велика предузећа до 500 милиона динара.

За субвенционисање камате није било потребно издвојити средства у буџету за 2014. годину, док ће из буџета за 2015. бити издвојено три, а 2016. године 3,9 милијарди динара.

----------------------------------------------------------------

Кредити као „андол”

Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања (ИЗИТ), каже да субвенционисани кредити на привреду делују као „андол”.

– Они мало ублаже болове, али не отклањају болест – каже Ђоговоћ. – Права терапија се очекује од државе, која годинама оклева да је спроведе.

Са Ђоговићевом оценом слаже се и Душан Коруноски, генерални секретар Уније послодаваца. Према његовим речима, у постојећем пословном амбијенту, краткорочни субвенционисани кредити не подстичу развој и запошљавање. Они само повећавају задуженост већ презадужене привреде.