Шести олимпијски круг
Претходни покушај самопрокламованог Олимпијског комитета Косова да постане члан олимпијске породице почетком 2011. године завршен је неуспехом. Олимпијски комитет Косова (основан још 1992) тада је био упућен на Олимпијски комитет Србије...
Наш олимпијски комитет је чак припремио концепт по којем би се спортистима Косова и Метохије омогућило да, ако испуне квалификационе норме, учествују као чланови олимпијске мисије Србије у Лондону 2012. године. МОК је то прихватио и ОКС је припремио и систем финансирања за спортисте са Косова и Метохије, иако они не учествују у нашем систему такмичења, и о томе обавестио Еулекс и све надлежне институције. Понуда, наравно, није прихваћена.
Била је то лако добијена битка за Косово, али свим олимпијским посленицима било је јасно да је питање времена када ће се Косово поново наћи пред вратима МОК-а с необоривим аргументима. Тако је и било.
Чланство у Уједињеним нацијама није услов за пријем у олимпијски покрет, мада је често прихватано као формални доказ да је реч о самосталној земљи „признатој од међународне заједнице” и да олимпијски комитет те земље организује и контролише такмичења на својој територији.
Србија нема ингеренција над спортом на Косову још од 1992. а косовски савези од тада покушавају да постану чланови међународних спортских федерација. Наши савези су у сарадњи са државним органима читаву деценију успешно спречавали те покушаје. Први продор начињен је у стоном тенису и Косово је 2003. постало пуноправни члан светске федерације – пет година пре самопрокламоване независности. Када је 2011. одбијен захтев Косова за пријем у МОК било је то зато што није испуњавао други услов из Олимпијске повеље. Имао је признање само три међународне спортске федерације, а повеља тражи пет. Сада су косовски савези у шест међународних федерација пуноправни чланови, а у још седам привремени. И овај услов је испуњен.
За МОК то је довољно, али у образложењу одлуке у пријему наведено је и да је реч о независној земљи коју признаје 108 од 193 земље чланице УН...
Упркос томе, одлука МОК-а изазвала је велико огорчење у Србији, и то не само у спортским круговима. Наш олимпијски комитет упутио је оштар протест, медији трљају со у рану тврдећи да никад досад земља која није члан УН није примљена у МОК, иако олимпијска породица има 11 чланова више од Уједињених нација. Оштро реагују и политичари и странке...
Наши спортисти ће се ускоро све чешће сретати на такмичењима са спортистима Косова и не би било добро да они носе осећање кривице или пораза. Сасвим другачије било би да су ОКС и надлежни државни органи у складу са политиком унапређења односа у региону и фер-плејом, једним од темељних принципа спорта и олимпизма, предложили МОК-у да дозволи косовским спортистима учешће на такмичењима под заставом са пет олимпијских кругова, под којом су наши спортисти наступили на играма у Барселони 1992. И ОКС и Србија добили би велики поен и данас одлука МОК-а не би била примљена с толико огорчења.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


