Ше­сти олим­пиј­ски круг

Прет­ход­ни по­ку­шај са­мо­про­кла­мо­ва­ног Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ко­со­ва да по­ста­не члан олим­пиј­ске по­ро­ди­це по­чет­ком 2011. го­ди­не за­вр­шен је не­у­спе­хом. Олим­пиј­ски ко­ми­тет Ко­со­ва (осно­ван још 1992) та­да је био упу­ћен на Олим­пиј­ски ко­ми­тет Ср­би­је...

Наш олим­пиј­ски ко­ми­тет је чак при­пре­мио кон­цепт по ко­јем би се спор­ти­сти­ма Ко­со­ва и Ме­то­хи­је омо­гу­ћи­ло да, ако ис­пу­не ква­ли­фи­ка­ци­о­не нор­ме, уче­ству­ју као чла­но­ви олим­пиј­ске ми­си­је Ср­би­је у Лон­до­ну 2012. го­ди­не. МОК је то при­хва­тио и ОКС је при­пре­мио и си­стем фи­нан­си­ра­ња за спор­ти­сте са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, иако они не уче­ству­ју у на­шем си­сте­му так­ми­че­ња, и о то­ме оба­ве­стио Еулекс и све над­ле­жне ин­сти­ту­ци­је. По­ну­да, на­рав­но, ни­је при­хва­ће­на.
Би­ла је то ла­ко до­би­је­на бит­ка за Ко­со­во, али свим олим­пиј­ским по­сле­ни­ци­ма би­ло је ја­сно да је пи­та­ње вре­ме­на ка­да ће се Ко­со­во по­но­во на­ћи пред вра­ти­ма МОК-а с нео­бо­ри­вим ар­гу­мен­ти­ма. Та­ко је и би­ло.

Члан­ство у Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­ма ни­је услов за при­јем у олим­пиј­ски по­крет, ма­да је че­сто при­хва­та­но као фор­мал­ни до­каз да је реч о са­мо­стал­ној зе­мљи „при­зна­тој од ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це” и да олим­пиј­ски ко­ми­тет те зе­мље ор­га­ни­зу­је и кон­тро­ли­ше так­ми­че­ња на сво­јој те­ри­то­ри­ји.

Ср­би­ја не­ма ин­ге­рен­ци­ја над спор­том на Ко­со­ву још од 1992. а ко­сов­ски са­ве­зи од та­да по­ку­ша­ва­ју да по­ста­ну чла­но­ви ме­ђу­на­род­них спорт­ских фе­де­ра­ци­ја. На­ши са­ве­зи су у са­рад­њи са др­жав­ним ор­га­ни­ма чи­та­ву де­це­ни­ју успе­шно спре­ча­ва­ли те по­ку­ша­је. Пр­ви про­дор на­чи­њен је у сто­ном те­ни­су и Ко­со­во је 2003. по­ста­ло пу­но­прав­ни члан свет­ске фе­де­ра­ци­је – пет го­ди­на пре са­мо­про­кла­мо­ва­не не­за­ви­сно­сти. Ка­да је 2011. од­би­јен зах­тев Ко­со­ва за при­јем у МОК би­ло је то за­то што ни­је ис­пу­ња­вао дру­ги услов из Олим­пиј­ске по­ве­ље. Имао је при­зна­ње са­мо три ме­ђу­на­род­не спорт­ске фе­де­ра­ци­је, а по­ве­ља тра­жи пет. Са­да су ко­сов­ски са­ве­зи у шест ме­ђу­на­род­них фе­де­ра­ци­ја пу­но­прав­ни чла­но­ви, а у још се­дам при­вре­ме­ни. И овај услов је ис­пу­њен.

За МОК то је до­вољ­но, али у обра­зло­же­њу од­лу­ке у при­је­му на­ве­де­но је и да је реч о не­за­ви­сној зе­мљи ко­ју при­зна­је 108 од 193 зе­мље чла­ни­це УН...
Упр­кос то­ме, од­лу­ка МОК-а иза­зва­ла је ве­ли­ко огор­че­ње у Ср­би­ји, и то не са­мо у спорт­ским кру­го­ви­ма. Наш олим­пиј­ски ко­ми­тет упу­тио је оштар про­тест, ме­ди­ји тр­ља­ју со у ра­ну твр­де­ћи да ни­кад до­сад зе­мља ко­ја ни­је члан УН ни­је при­мље­на у МОК, иако олим­пиј­ска по­ро­ди­ца има 11 чла­но­ва ви­ше од Ује­ди­ње­них на­ци­ја. Оштро ре­а­гу­ју и по­ли­ти­ча­ри и стран­ке...

На­ши спор­ти­сти ће се уско­ро све че­шће сре­та­ти на так­ми­че­њи­ма са спор­ти­сти­ма Ко­со­ва и не би би­ло до­бро да они но­се осе­ћа­ње кри­ви­це или по­ра­за. Са­свим дру­га­чи­је би­ло би да су ОКС и над­ле­жни др­жав­ни ор­га­ни у скла­ду са по­ли­ти­ком уна­пре­ђе­ња од­но­са у ре­ги­о­ну и фер-пле­јом, јед­ним од те­мељ­них прин­ци­па спор­та и олим­пи­зма, пред­ло­жи­ли МОК-у да до­зво­ли ко­сов­ским спор­ти­сти­ма уче­шће на так­ми­че­њи­ма под за­ста­вом са пет олим­пиј­ских кру­го­ва, под ко­јом су на­ши спор­ти­сти на­сту­пи­ли на игра­ма у Бар­се­ло­ни 1992. И ОКС и Ср­би­ја до­би­ли би ве­ли­ки по­ен и да­нас од­лу­ка МОК-а не би би­ла при­мље­на с то­ли­ко огор­че­ња.