Še­sti olim­pij­ski krug

Pret­hod­ni po­ku­šaj sa­mo­pro­kla­mo­va­nog Olim­pij­skog ko­mi­te­ta Ko­so­va da po­sta­ne član olim­pij­ske po­ro­di­ce po­čet­kom 2011. go­di­ne za­vr­šen je ne­u­spe­hom. Olim­pij­ski ko­mi­tet Ko­so­va (osno­van još 1992) ta­da je bio upu­ćen na Olim­pij­ski ko­mi­tet Sr­bi­je...

Naš olim­pij­ski ko­mi­tet je čak pri­pre­mio kon­cept po ko­jem bi se spor­ti­sti­ma Ko­so­va i Me­to­hi­je omo­gu­ći­lo da, ako is­pu­ne kva­li­fi­ka­ci­o­ne nor­me, uče­stvu­ju kao čla­no­vi olim­pij­ske mi­si­je Sr­bi­je u Lon­do­nu 2012. go­di­ne. MOK je to pri­hva­tio i OKS je pri­pre­mio i si­stem fi­nan­si­ra­nja za spor­ti­ste sa Ko­so­va i Me­to­hi­je, iako oni ne uče­stvu­ju u na­šem si­ste­mu tak­mi­če­nja, i o to­me oba­ve­stio Euleks i sve nad­le­žne in­sti­tu­ci­je. Po­nu­da, na­rav­no, ni­je pri­hva­će­na.
Bi­la je to la­ko do­bi­je­na bit­ka za Ko­so­vo, ali svim olim­pij­skim po­sle­ni­ci­ma bi­lo je ja­sno da je pi­ta­nje vre­me­na ka­da će se Ko­so­vo po­no­vo na­ći pred vra­ti­ma MOK-a s neo­bo­ri­vim ar­gu­men­ti­ma. Ta­ko je i bi­lo.

Član­stvo u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma ni­je uslov za pri­jem u olim­pij­ski po­kret, ma­da je če­sto pri­hva­ta­no kao for­mal­ni do­kaz da je reč o sa­mo­stal­noj ze­mlji „pri­zna­toj od me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce” i da olim­pij­ski ko­mi­tet te ze­mlje or­ga­ni­zu­je i kon­tro­li­še tak­mi­če­nja na svo­joj te­ri­to­ri­ji.

Sr­bi­ja ne­ma in­ge­ren­ci­ja nad spor­tom na Ko­so­vu još od 1992. a ko­sov­ski sa­ve­zi od ta­da po­ku­ša­va­ju da po­sta­nu čla­no­vi me­đu­na­rod­nih sport­skih fe­de­ra­ci­ja. Na­ši sa­ve­zi su u sa­rad­nji sa dr­žav­nim or­ga­ni­ma či­ta­vu de­ce­ni­ju uspe­šno spre­ča­va­li te po­ku­ša­je. Pr­vi pro­dor na­či­njen je u sto­nom te­ni­su i Ko­so­vo je 2003. po­sta­lo pu­no­prav­ni član svet­ske fe­de­ra­ci­je – pet go­di­na pre sa­mo­pro­kla­mo­va­ne ne­za­vi­sno­sti. Ka­da je 2011. od­bi­jen zah­tev Ko­so­va za pri­jem u MOK bi­lo je to za­to što ni­je is­pu­nja­vao dru­gi uslov iz Olim­pij­ske po­ve­lje. Imao je pri­zna­nje sa­mo tri me­đu­na­rod­ne sport­ske fe­de­ra­ci­je, a po­ve­lja tra­ži pet. Sa­da su ko­sov­ski sa­ve­zi u šest me­đu­na­rod­nih fe­de­ra­ci­ja pu­no­prav­ni čla­no­vi, a u još se­dam pri­vre­me­ni. I ovaj uslov je is­pu­njen.

Za MOK to je do­volj­no, ali u obra­zlo­že­nju od­lu­ke u pri­je­mu na­ve­de­no je i da je reč o ne­za­vi­snoj ze­mlji ko­ju pri­zna­je 108 od 193 ze­mlje čla­ni­ce UN...
Upr­kos to­me, od­lu­ka MOK-a iza­zva­la je ve­li­ko ogor­če­nje u Sr­bi­ji, i to ne sa­mo u sport­skim kru­go­vi­ma. Naš olim­pij­ski ko­mi­tet upu­tio je oštar pro­test, me­di­ji tr­lja­ju so u ra­nu tvr­de­ći da ni­kad do­sad ze­mlja ko­ja ni­je član UN ni­je pri­mlje­na u MOK, iako olim­pij­ska po­ro­di­ca ima 11 čla­no­va vi­še od Uje­di­nje­nih na­ci­ja. Oštro re­a­gu­ju i po­li­ti­ča­ri i stran­ke...

Na­ši spor­ti­sti će se usko­ro sve če­šće sre­ta­ti na tak­mi­če­nji­ma sa spor­ti­sti­ma Ko­so­va i ne bi bi­lo do­bro da oni no­se ose­ća­nje kri­vi­ce ili po­ra­za. Sa­svim dru­ga­či­je bi­lo bi da su OKS i nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni u skla­du sa po­li­ti­kom una­pre­đe­nja od­no­sa u re­gi­o­nu i fer-ple­jom, jed­nim od te­melj­nih prin­ci­pa spor­ta i olim­pi­zma, pred­lo­ži­li MOK-u da do­zvo­li ko­sov­skim spor­ti­sti­ma uče­šće na tak­mi­če­nji­ma pod za­sta­vom sa pet olim­pij­skih kru­go­va, pod ko­jom su na­ši spor­ti­sti na­stu­pi­li na igra­ma u Bar­se­lo­ni 1992. I OKS i Sr­bi­ja do­bi­li bi ve­li­ki po­en i da­nas od­lu­ka MOK-a ne bi bi­la pri­mlje­na s to­li­ko ogor­če­nja.