Дуг
Одређивање 1. септембра као међаша за почетак преговора о споразуму о социјалном осигурању између Србије и Словеније, уз уверавања словеначке дипломатије да у Љубљани "постоји политичка воља за решавање проблема неисплаћених пензија пензионерима из Србије", први је конкретан знак да су маргинализована нерешена питања између две државе најзад стигла на дневни ред. Закинути овдашњи пензионери три дана уочи Јеремићеве посете Рупелу уопште нису занимали словеначко министарство рада, одакле је "Политици" потврђено да нико од надлежних не намерава да се сретне са српским министром спољним, нити дивани о милионском дугу према осигураницима из Србије.
Јеремић је потпуни недостатак "политичке воље" на словеначкој страни да својим пензионерима исплати принадлежности које им дугује претворио у договор да колеге министри Расим Љајић и Марјета Цотман у септембру засучу рукаве и посао што брже приведу крају. Ако је једна посета првог човека српске дипломатије била довољна да заврши оно што се пре три дана чинило немогућим, онда је јасно да је сличан успех могао бити постигнут много раније да амбасада Србије у Љубљани није обезглављена од јуна 2006. наовамо, тачније од повлачења црногорских кадрова после осамостаљења Црне Горе.
Амбасада без амбасадора и пословична тромост српске дипломатије навели су воду на млин званичне Љубљане која је заинтересована да што дуже одложи враћање дуга "тешког" око осамдесет милиона евра које пензионери из Србије потражују од словеначког пензионог фонда. То питање је таворило заглављено на слепом колосеку током свих протеклих билатералних сусрета.
Зато прва посета новог министра спољних послова Србије Словенији неће бити запамћена само по чињеници да је потегао ултранепожељна питања попут исплате словеначких пензија, статуса избрисаних грађана и непризнате српске мањине, већ и по бројним похвалама домаћина на рачун "младог и отвореног" Вука Јеремића који је у Љубљану дошао и са титулом председавајућег Комитету министара Савета Европе и са биографијом у којој нема баласта из времена владавине Слободана Милошевића.
Јеремићев колега Димитриј Рупел воли да пореди народе са Балкана користећи словеначку пословицу "обљуба дела долг" (обећање рађа обавезу), пошто у Хрватској и Србији "не размишљају на исти начин". Рупел ту радо цитира изреку "обећање, лудом радовање", којој приписује српско порекло.
Србија је испунила обавезе произашле из уговора о сукцесији између некадашњих југословенских република, док су из Љубљане у Београд стизале вести о непрестаним одлагањима словеначких обавеза према "комитентима с југа", уз муњевито склапање "пречих социјалних споразума" од Квебека до Аргентине. После 17 година изврдавања по питању неисплаћених пензија осигураницима у Србији, словеначком државном врху пружа се прилика да у септембру, уочи посете премијера Јанеза Јанше Београду, пређе с речи на дела и докаже тезу да Словенија савесно враћа дугове.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


