Пруга која пресеца екватор

Ки­на ће у сле­де­ћих 10 го­ди­на по­кре­ну­ти ин­ве­сти­ци­о­не по­сло­ве у ино­стран­ству вред­не 1,25 би­ли­о­на аме­рич­ких до­ла­ра, ма­хом у зе­мља­ма у раз­во­ју, на­ја­вио је кра­јем 2014. го­ди­не ки­не­ски пред­сед­ник Си Ђин­пинг то­ком Азиј­ско-па­ци­фич­ког фо­ру­ма о еко­ном­ској са­рад­њи у Пе­кин­гу. Ки­не­ски ли­дер је том при­ли­ком ски­ци­рао про­фил Фон­да пу­та сви­ле ко­ји ће уло­жи­ти 40 ми­ли­јар­ди до­ла­ра за ожи­вља­ва­ње древ­них по­мор­ских ве­за из­ме­ђу Ки­не, Афри­ке и Ме­ди­те­ра­на. Ис­ко­рак ки­не­ског би­зни­са на свет­ско мо­ре је ипак си­ло­ви­ти­ји. Ђин­пинг про­це­њу­је да ће тр­го­вин­ска раз­ме­на Ки­не и Афри­ке, вред­на 19 ми­ли­јар­ди до­ла­ра 2003. го­ди­не, кра­јем ове де­це­ни­је до­сти­ћи 400 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. На том та­ла­су, ки­не­ски пред­у­зет­ни­ци по­чет­ком 2015. кре­ћу са по­ста­вља­њем но­вих же­ле­знич­ких пру­га  из­ме­ђу африч­ких оба­ла на Ин­диј­ском оке­а­ну и Атлан­ти­ку, не­ги­ра­ју­ћи „нео­им­пе­ри­јал­не ам­би­ци­је” за ко­је их сум­њи­чи ка­ко кон­ку­рен­ци­ја, та­ко и део зва­нич­ни­ка Цр­ног кон­ти­нен­та. 

Исто­вре­ме­но, ки­не­ски пред­у­зет­ник Ванг Џин­гу у Ни­ка­ра­гви за­по­чи­ње из­град­њу тран­со­ке­ан­ског ка­на­ла ко­ји тре­ба да скра­ти, олак­ша и из­ме­ни ру­ту пло­вид­бе из­ме­ђу Па­ци­фи­ка и Атлан­ти­ка. 

                                                            +    +    +    +

Новогодишња свечаност у луци Момбаса била је скромна, али ипак запажена. Уз звуке бубњева, лучка капетанија најпрометније луке источне Африке објавила је последњег дана 2014. да је на доковима Момбасе управо претоварен рекордни, милионити контејнер робе.

„Ово је историјски тренутак за капију Африке на Индијском океану. Овде сидри све више трговачких бродова, али нема застоја и нема кашњења”, поручио је афричкој штампи Хаџи Масемо, портпарол луке на северу Кеније.

Изван капија луке, гужва у другом по величини граду Кеније је од почетка деценије све већа. Сваког дана са капија огромног пристаништа више од 3.300 крцатих камиона креће друмовима ка унутрашњости земље, али и екваторијалне Африке – глобалног рудног елдорада, који је у последњих пет година утростручио робну размену. У међувремену, прекоморски стратези и трговци знају да је Подсахара и следећа глобална ризница нафте. Међународна агенција за енергију процењује, наиме, да ће Подсахара 2040. године производити више нафте него данас Русија, понајвише на бушотинама у Мозамбику, Танзанији, Кенији, Уганди и даље на запад ка ДР Конгу... Трговина са овим делом света стога је међу приоритетима како Запада тако и нових економских сила у успону: од Кине и Бразила до Турске и Малезије. Најављена светла будућност Африке јужно од екватора има једну озбиљну фалинку, а то је „дефицит инфраструктуре”, оцењује Светски економски форум у најновијем извештају „Глобални изгледи за 2015”.

Африка је данас најмање интегрисан регион света, континент на коме само једна држава има релативно заокружену железничку мрежу (Јужноафричка Република), а истовремено и пет пута мање асфалтираних путева него развијенији део света. Није чудо да су отуда транспортни трошкови енормни, наводи Ибрахим Мајаки, извршни директор Новог партнерства за развој Африке при Афричкој банци за развој.

Пред очима глобалне конкуренције, Кина се лане као највећи трговински партнер Африке (2.000 активних фирми, 210 милијарди долара размене у 2013. години) силовито посветила исправљању системског мањка транспортне инфраструктуре јужно од екватора.

Од Момбасе, Џибутија и Дар ес Салама на западној обали Индијског океана, до Лагоса, Дуале и Бенгуеле на источној обали Атлантика, кинеским капиталом се већ навелико граде многобројни железнички краци правцем исток–запад–исток. Прва међу афрокинеским трансконтиненталним шинским спонама, познатија под акронимом ЛАПССЕТ, најављена је 2012. године са намером да пругом повеже пристаништа на острву Ламу у Кенији са Јужним Суданом и Етиопијом. Наставак тог допола завршеног пројекта назван је у међувремену „Велики екваторијални копнени мост” и он треба да се пружи преко Централноафричке Републике до луке Дуала у Гвинејском заливу. Ерупција верског насиља на граници Кеније и Сомалије, обнова грађанског рата у Јужном Судану, стране интервенције у Централноафричкој Републици и нови талас терористичких напада у Камеруну – само су неке од текућих препрека остварењу баснословног плана Пекинга, који многи посматрачи сматрају „новом врстом неоимперијализма у Африци”.

У међувремену, почетак градње најновијих крака кинеских пруга у Африци утаначен је 2014. готово истовремено на истоку и западу континента. Према договору Пекинга и Најробија,  кинеске железничке компаније почеле су са постављањем шина на 609 километара дугој траси пруге између Момбасе и Најробија по цени од око 4,5 милијарди долара (90 одсто финансира Кина). Теретни воз између та два највећа града у Кенији данас траје 36 сати, и то углавном зато што је већина постојећих пруга постављена још у колонијално време, махом за потребе западњачких рударских компанија. Већ од 2018, новом пругом коју ће Кинези градити паралелно са постојећом, путовање до обале Индијског океана и са ње биће три пута краће, обећали су извођачи.

„Кенија је транзитна земља према срцу Африке. Нова пруга Момбаса–Најроби неће преобразити саобраћај само у Кенији већ и у региону, подстаћи ће привреду и повезати људе. Овај пројекат је наш легат наредним генерацијама”, објавио је Ухуру Кенијата, председник Кеније, приликом потписивања споразума о почетку реализације највећег инвестиционог посла у земљи од стицања независности 1960. године.

У међувремену, Пекинг и Абуџа договорили су крајем 2014. да кинеске железничке компаније почну овог пролећа са изградњом 1.400 километара дуге пруге између две нигеријске луке: Лагоса и Калабара на истоку те земље. Изградња пруге по цени од 12 милијарди америчких долара најављена је као највећи досадашњи појединачни инвестициони пројекат кинеских фирми у иностранству.

Када пруга Лагос–Калабар буде завршена пред крај ове деценије, њене трачнице досегнуће на 180 километара од луке Дуала у Камеруну.

„Будућа мрежа трансконтиненталних пруга и нафтовода које Кина гради и суфинансира на Црном континенту неће изменити само темпо и профил трговине између истока и запада Африке, већ ће умногоме преобразити транспортне везе Азије са Јужном и Северном Америком”, процењује јужноафрички Институт за стратешке студије.