Тужба Приштине против Србије је правно немогућа

Најаве о намерама Приштине да тужи Србију за геноцид и тражи ратну одштету, које уочи заказаних разговора у понедељак у Бриселу свакодневно стижу од тамошњих политичара, само су политички притисак.

Нема сумње да то зна и заменик косовског министра спољних послова Петрит Селими, који је јуче рекао да ће питање геноцида и ратне штете против Србије бити отворено у догледно време.

Ипак, после дуге паузе у разговорима и тврдог става Београда поводом статуса комбината „Трепча”, о чему косовски Албанци не би волели да расправљају у Бриселу, Приштина настоји да политички капитализује притисак који је тамошња опозиција произвела рушилачким демонстрацијама на улицама. Уосталом, од два захтева која је опозиција испоставила косовском премијеру Иси Мустафи, после Јаблановићеве смене остало је још да „Трепча” буде уписана као јавно предузеће, чиме би успоставио принцип за све сличне имовинске спорове између Београда и Приштине.

Сада је из косовске владе стигла констатација да су међународни правни експерти потврдили да „Косово има највеће шансе да докаже кривицу српске државе за злочине почињене на територији под њеном потпуном и насилном контролом”. Селими је Бети рекао да Косово има више јасних правних путева да тражи одштету од Србије у великом броју случајева, „укључујући аргументоване тврдње за геноцид почињен од стране државних структура Србије на територији Косова”.

Адвокат Горан Петронијевић, који је у Међународном кривичном суду за бившу Југославију заступао генерала Веселина Шљиванчанина и правни је саветник бившег председника РС Радована Караџића, подсећа да Међународни суд правде у Хагу (МСП) има надлежност за решавање спорова само између држава.

„Јако ми је жао, али је очигледно да господин Селими није правник, јер да јесте, он би знао елементарну ствар – да и тужилац и тужени пред МСП морају имати статус државе. Косово нема статус државе иако га је признао одређени број држава, али је далеко од тога да буде међународно признато као држава”, подсетио је Петронијевић за „Политику”.

Позивајући се на најсвежије одлуке овог суда у случају тужби за геноцид и ратне злочине против Србије и Хрватске, Петронијевић је указао да мора да постоји чињенично стање које је квалификовано као геноцид. Ни у случају Хрватске ни у случају Србије таквих кривичноправних нити било каквих других судских одлука није било, те су обе жалбе одбијене. Он подсећа да се о ономе што се дешавало на Косову и те како расправљало пред Хашким трибуналом и да су били вођени поступци против припадника српских органа – војске, полиције и политичког врха – што је чињено и пред Специјалним судом и у Београду, и да нема ни једне одлуке, па ни оптужнице, чак ни сумње на кривично дело геноцида. „У сваком од тих случајева ради се о кривичном делу ратног злочина”, истакао је Петронијевић.

Председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун сматра да Приштина оваквим најавама заправо жели да замаскира права питања о којима треба да се разговара, а једно од таквих питања за Београд јесте питање имовине. „Знајући да је разговор о тој теми за њих веома тежак, јер се мора разговарати о јавним предузећима, имовини протераних Срба, имовини СПЦ, Приштина сада гомилом нерационалних захтева жели да изврши притисак и на ЕУ, као покровитеља разговора, и на Београд – да попусти у тој кључној области”, рекао је Дрецун.

На питање да ли он има информације да иза таквих захтева стоји и подршка дела међународних представника, Дрецун је одговорио да је могуће да Приштина има подршку некога из међународне заједнице, али да генерално нема подршку ЕУ. „Чак немају ни подршку Вашингтона, зато што им није интерес да се процес нормализације односа успорава, већ да напредује. А потпуно је јасно да, ако би ставили на дневни ред ова питања, процес нормализације односа не би имао перспективу”, тврди Дрецун.

С обзиром на преовлађујући став у Приштини да је Београд имао много више користи од бриселских разговора од Приштине (Србија је отпочела преговоре са ЕУ, а Косово није добило визну либерализацију), има оних који верују да је прави моменат да Србија мало застане на том путу. На питање да ли рачуница Приштине почива на чињеници да би Србију политички више коштао застој у дијалогу са Приштином, Дрецун каже да би се могле спојити те две ствари, па из тога извући закључак.

„Очигледно је да осим Приштини, можда некоме и у међународној заједници не одговора да Србија ускоро отвори поглавље 35, у коме се оцењује њен напредак у нормализацији односа са Приштином”, закључио је Дрецун.

----------------------------------------------------------------

Петронијевић: Највеће страдање цивила је изазвао НАТО

Адвокат Горан Петронијевић наводи да, уколико би Косово евентуално имало намеру да против Србије покрене питање ратних злочина који би могли да „прерасту” у геноцид, дошло би се до тога да је најдрастичније облике страдања цивила на Косову изазвао НАТО. „И ту би се Косово опет суочило са основним проблемом – да нема активну легитимацију, да није држава и да не може да се обрати том суду. Осим тога, не би ни могао да тужи НАТО као војну организацију, него би тужба морала да буде усмерена према конкретној држави чланици НАТО-а”, закључио је Петронијевић.