ЕУ без избора

Американци су једини добитници прве фазе сукоба Запада и Русије последњих деценија: спречили су приближавање Берлина и Москве које би стратешки променило односе снага у свету, приморали су Немачку да поклекне у противљењу оштријим санкцијама Русији, нанели су штете руској привреди и финансијама а Украјину сачували као уносан полигон новог хладног рата.

Док на истоку Украјине бесне борбе, криза прети да уђе у другу опаснију фазу. Администрација Барака Обаме, под притиском републиканских јастребова, размишља да шаље „одбрамбено оружје” Кијеву. Европљани поново покушавају да се одупру.

Како трећа фаза може да буде само „посреднички рат” несагледивих последица важно је како ће се, и да ли, надвладати разлике трансатлантских савезника, и да ли ће састанак лидера Русије, Украјине, Немачке и Француске у среду у Минску понудити пробој на мировном фронту.

Украјински председник Петро Порошенко очекује „брзо и безусловно примирје”, шеф руске дипломатије „важне одлуке”, али на безбедносној конференцији у Минхену канцеларка Ангела Меркел није могла да после сусрета са Путином у Москви потврди да ли ће бити споразума. Снажно се залагала за давање шансе дипломатији. Канцеларка, као и француски председник Франсао Оланд процењују да је слање оружја Кијеву погрешно, рискантно и контрапродуктивно.

Амерички приступ гласније од потпредседника Џоа Бајдена диктирају републиканци. Ратоборни сенатор Џон Мекејн регрутује присталице наоружавања Украјине: „Украјинци се кољу а ми им шаљемо ћебад и оброке. Ћебад не помаже против руских тенкова.”

Тврд став заузимају и Британци чији је министар спољни Филип Хамонд изјавио да се Путин понаша као „тиранин из средине 20. века”, мада и он процењује да Украјина не може да победи руску армију, што значи да наоружавање није „практичан предлог”.

Да ли ће Обама успети да се одупре притиску републиканаца који председника непрестано оптужују као „слабића”, не само у односу на Русе, већ и поводом Сирије или Ирана? И уколико шеф Беле куће попусти, да ли ће Европа поново капитулирати пред прекоатлантским савезником који је свестан да су ризици рата по њега мањи него по Европљане на чијој би се територији размахивао свеопшти украјински рат?

Шта значи када Џон Кери каже да су разлике са ЕУ тактичке а не стратешке? Зашто шефица ЕУ за спољну политику Федерика Могерини – упркос јасно саопштеним ставовима Берлина и Париза – не очекује расцеп са Вашингтоном ни у случају америчког инсистирања на оружју за Украјину?

Да ли је Европска унија поново без избора?