Азијски магнет мења ЕУ

Четири велике европске економије – Велика Британија, Немачка, Француска и Италија – послале су ових дана појединачне молбе Пекингу за пријем међу осниваче Азијске банке за инвестиције у инфраструктури (АИИБ). После тог потеза европског квартета написан је читав товар текстова о мотивима Лондона, Берлина, Париза и Рима да се прикључе азијској финансијској институцији чија основна правила функционисања још нису утврђена.

Паралелно са образложењима четворке о очекиваним користима од придруживању АИИБ-у, штанцована су и опречна реаговања из Вашингтона и Пекинга поводом европских о којима ће се тек изјашњавати прва генерација суоснивача АИИБ-а на скупу крајем месеца у Казахстану. У поплави процена иступа европског квартета – једна као да је изостала: колико су се Лондон, Берлин, Париз и Рим консултовали са остатком „бриселске фамилије” пре него што су Пекингу послали своја појединачна писма?

Питање ни из далека није реторичко.

Наиме, ако је Европска унија „ фамилија 28 држава”, да ли чланице могу према спољном свету да предузимају самосталне потезе, и по којим правилима, и у којим случајевима? Колико прошле седмице Европска комисија је најавила да ће оштро реаговати уколико поједине чланице ЕУ буду ушле у појединачне трговинске аранжмане са спољним партнерима, нпр. Русијом. Брисел је тада имао на уму наговештај Москве да би са Атином, Никозијом и Будимпештом могла да размотри лабављење трговинског ембарга на увоз сировог воћа, поврћа и меса из тих земаља.

Грчка, Кипар и Мађарска свакако нису у истој европској економској лиги са Великом Британијом, Немачком, Француском и Италијом. Да ли је онда јачима дозвољено да са стране одиграју уносне соло-продоре, док осиромашенима или пргавима то не треба да падне на памет? Одговор није сасвим јасан, будући да је европски правилник о пословном поступању према спољном свету све донедавно личио на кодекс јединственог блока држава.

Ипак, од западних санкција Русији поводом украјинске кризе – и баснословне штете коју тим поводом трпи  бизнис појединих чланица „бриселске фамилије”, до најновијег иступа европског квартета пред АИИБ-ом – унутар ЕУ очигледно је дошло до промене схватања цене пословног заједништва. Реч је о промени која нема никакве везе са радикалним захтевима нове владе у Атини. Грчки премијер Алексис Ципрас може слободно да упозорава Европу како Атина неће прихватити никакве „унилатералне одлуке” Брисела, док министар финансија Јанис Варуфакис дели лекције Европској централној банци, Еврогрупи, европској  бирократији... Тежина тих грчких „ескапада” не мути пословни фокус најјачих у ЕУ.

Наиме, водеће европске економије (без Шпаније, за сада), меркајући мегапослове у Азији, стале су пред конкурсну комисију АИИБ-а.

Ко да одоли пословном изазову у Азији, где ће само у Кини – према подацима Светског економског форума из Давоса – становништво у градовима до 2025. године нарасти за још 292 милиона људи, док ће истовремено из села у урбане целине стићи још 404 милиона особа?

Нови путеви, железнице, аеродроми, школе, болнице... и друга пратећа инфраструктура биће тамо више него неопходни, а за њихову изградњу европски квартет има више него стручне извођаче радова који тренутно таворе у скученим условима Старог континента.

Мартин Шулц, председник Европског парламента, након објаве намере намере Немачке, Француске и Италије да се придруже аспирацијама Велике Британије за пријем међу осниваче АИИБ, истакао је да би било добро ако се и друге земље прикључе тој иницијативи. Да ли се у Бриселу очекује да Грчка, Кипар или Мађарска напишу приступне замолнице АИИБ-у?

Потез економски моћног европског квартета – према АИИБ-у – можда је отклон од поштовања геополитичких и финансијских процена Вашингтона. Тај потез, повучен из језгра богатијег дела европске фамилије, са стране делује као нови облик растакања „блока” са ове стране Атлантика.