Утицајни полиглота

Иако је, као и његови претходници, врло присутан у политичком и јавном животу Србије, британски амбасадор у Србији Денис Киф ипак је протеклих дана више него обично привукао пажњу српске јавности. Појављивање његове амбасаде на списку донатора пројекта који је предвиђао довођење Хашима Тачија у Београд никога није оставило равнодушним. Додуше, већину није много ни изненадило. Објашњење у британској амбасади потражио је и сам министар спољних послова Ивица Дачић, који је желео да провери тачност информације да они стоје иза тог пројекта једне, јавности релативно непознате, невладине организације. Како је касније пренео у интервјуу за наш лист, речено му је да амбасада не стоји иза пројекта.

Подршка сличној врсти пројеката и повезивање с невладиним организацијама, а у неким земљама и противницима режима, обележили су више од три деценије дугу дипломатску каријеру британског амбасадора. Наиме, већ приликом првог службовања, у Прагу од 1984. до 1988. године, Киф је изградио мрежу контаката са тамошњим дисидентима. Пре доласка у Београд у јуну прошле године, четири године је службовао у Москви као заменик амбасадора. Његов боравак у Русији обележиле су бројне контроверзе. Тамошњи медији отворено су га оптуживали да свој дипломатски статус користи као „димну завесу” за обавештајни рад. Готово да није могао да се креће по Русији, а да га новинари не салећу питањима о његовим наводним „Џејмс Бонд” активностима, што је он одбијао као „неозбиљне оптужбе”. О његовом статусу у Русији и томе како су га третирали руски медији блиски власти писали су и британски медији.

Како је у једном тексту написао уредник „Сандеј телеграфа” за западни свет Киф је „симбол дипломатског држања: културан, пријатног гласа, оштрог интелекта. Има пријатеље широм источне Европе и бившег Совјетског Савеза, где има дугу историју изузетног рада у име Британије”. Овај лист констатује и да је, „на запрепашћење оних који га познају, поштовани заменик амбасадора у Русији праћен бизарним облаком гласина и интрига”. Дипломатски извори рекли су „Сандеј телеграфу” да континуиране оптужбе „изгледа потичу од дискредитоване листе агената МИ 6, послате преко интернета 2005. године”, те да су „смешне”.

Свакако, реч је о свестраној, такорећи ренесансној личности. Амбасадор Киф не само да је образован на Кембриџу, већ говори више језика, међу којима и руски, чешки и грузијски, па и свахили, који је научио у Кенији, а занимљиво да је савладао и српски, иако је у Београд дошао пре непуних годину дана. Новинари као анегдоту препричавају његов сусрет с руским амбасадором у Београду Александром Чепурином, током кога су причали на српском. Осим језика, Киф је, како стоји у његовој биографији, изузетно талентован и за хорско певање. Говорећи о неопходности усклађивања српске политике с политком ЕУ, у једном интервјуу је рекао да ће после Украјине бити још тема које такође неће бити лаке за Србију и закључио: „Такав је живот.”