Верују ли Шпанци у обећања Пабла Иглесијаса

Да ли је Подемос попут комете краткорочно засијао на политичком небу, а онда почео да се гаси и нестаје? Оваква питања постављају Шпанци после вести да је новој политичкој снази, насталој из масовног покрета незадовољника који су окупирали тргове и улице у мају 2011, тражећи нову демократију и раскид са кастинским партијским системом, за само четири месеца опао рејтинг за читавих десет одсто. После метеорског успона, када је тек оформљена  странка младог универзитетског професора Пабла Иглесијаса по популарности избила на прво место, Подемос је данас једна од четири партије са подједнаким шансама на предстојећим локалним изборима 24. маја.

Уз две традиционалне партије, владајућу Народну и опозициону Социјалистичку странку, ту је и и покрет деснице Сијудаданос („Грађани”), коме се нагло приволео један део незадовољника плашећи се Подемосових веза са социјалистичким режимима у Латинској Америци, посебно Венецуели, Никарагви, Боливији и Еквадору. Сијудаданоси, с друге стране, такође нападају постојећи двопартијски систем, неупрљани су корупцијским аферама које тресу обе традиционалне партије, али се за разлику од Подемоса залажу за десничарску опцију – смањење такса најбогатијима, повећање ПДВ на намирнице и лекове, а смањење такса на луксузне производе.

Неизвесна судбина Сиризиног експеримента у Грчкој, са којом је Пабло Иглесијас склопио братске односе, такође узнемирава јавност иако је шпански покрет Подемос по свом настанку, идејама и организацији потпуно различит од Сиризе.

Мигел Мора, чувени новинар мадридског „Паиса” који је отишао из овог листа незадовољан погубним утицајем владајућих партија и финансијских институција на „независно новинарство”, оцењује за „Политику” да је „Подемос изгубио своју невиност” и да је опседнут циљем да по сваку цену победи на општим изборима крајем године, те да партија није довољно детаљно објаснила грађанима како намерава да спроведе у дело своје планове уколико Пабло Иглесијас постане крајем године премијер Шпаније.

„Грађани су се навикли да слушају обећања пре избора, која су се увек претварала у шарене лаже. И нису спремни да Подемосу верују на реч, да ће раскрстити са таквом праксом, која је на делу са повратком демократије после смрти Франка”, каже Мигел Мора који заједно са још десетак познатих новинара води портал „Контексто” и промовише политичке промене у Шпанији.

Огласио се и лидер Подемоса Пабло Иглесијас тврдећи да анкете о политичкој популарности у овом тренутку ништа не значе, јер се педесет одсто људи још није одлучило коме ће поверити свој глас и на делу су рововске борбе за будуће коалиције и  хегемонију.

„У Шпанији не постоји умерена већина, већ народ који хоће да понизе и коме је потпуно јасно ко су непријатељи. То су политичке и економске елите које су покрале народ и које су се обогатиле на његов рачун”, поручује Иглесијас својим противницима и критичарима који од Подемоса очекују да се приклони некој умеренијој опцији. Иглесијас овим отвореним писмом јасно ставља до знања да је њихов програм саздан на темељним променама и да због тога не мисли да прави коалицију ни са једном партијом. Он и даље сматра да је освајање власти на генералним изборима крајем године могућ циљ, и ако се на локалним биралиштима за двадесет дана не постигне богзна какав успех.

При томе подсећа да „тринаест милиона Шпанаца живи на ивици сиромаштва, да трећина запослених једва зарађује 645 евра месечно, да готово половина људи без посла не добија никакву помоћ”.

„Већина Шпанаца не нада се посебној кући за летовање, нити поседује три аутомобила”, додаје Иглесијас и објашњава „да већина људи (у Шпанији и другде) очекује добре државне школе и болнице, кров над главом и пристојну плату.”

Лидер Подемоса наглашава да странка која је метеорски узлетела, али је у међувремену изгубила популарност, мора да објасни народу да су они за суштинске промене. „Наш програм се усредсређује на спас грађана, на промоцију технолошких иновација, на стварање институција које ће демократију одбранити од корупције и пљачке државе.”

Али како ће се тачно све ово постићи, то морају да знају неповерљиви грађани пре него што изађу на гласање. Нећемо победити ако личимо на противнике, поручује Иглесијас. Критичари му међутим управо то замерају: да обећава као и све друге странке.