Портрет без рама: Никола Груевски

„Америка стоји за упада албанских терориста у Куманово.” Или, ако питате неког другог, „то је масло Русије, једине којој сада одговара дестабилизација Македоније”. Она се још није располутила по етничкој линији, али се чини да би могла остати без онога ко представља њену главу и пита се за све.

Ако изгуби позицију македонског премијера, Николи Груевском крива неће бити ни дуготрајна прозападна оријентација, ни новооткривена блискост с Русијом, нити било каква идеологија. Управо супротно, у опасности да падне с власти не би се нашао да није савршен технократа, спреман на сваки потез и на свако пријатељство које се тренутно чини корисним.

После готово деценије његовог владања, међутим, све је више Македонаца и странаца који осећају да Груевски никоме од њих ни приближно није пружио просперитета и стабилности колико је обећавао. Поверење у њега пада а тренутак слабости су дочекали његови политички противници, који Груевском, након што су годинама сатанизовани помоћу судова и медија лојалних властима, сад не признају ништа више легитимитета него што је он признавао њима.

Груевски није успео да задржи уз себе ни све рођаке: био је приморан да уклони Сашу Мијалкова, шефа контраобавештајне службе и свог брата од ујака, једног од сарадника који су најдубље уплетени у скандале око наводних тешких злоупотреба власти. У најужем кругу високих функционера око Груевског су и његов кум, пријатељ с факултета и други с којима је лично близак. Колико год волео да на кључне позиције доводи такве особе, сумња се да је чак и њих Груевски прислушкивао и да одатле потичу барем неки од снимака разговора државних челника који су доспели у јавност.

Сада у средишту тог круга неповерења, Груевски је некад био мезимац нације и међународне заједнице. Већ као министар финансија, био је прототип одликаша неолибералне транзиције, дерегулисао је привреду и учествовао у продаји важних друштвених предузећа, попут телекомуникационог, страним компанијама.

На безрезервно еврофилном програму је преузео председниковање националистичком странком ВМРО-ДПМНЕ а власт је освојио представљајући се као беспоштедан борац против корупције, породичан и фанатично вредан човек. Задржао ју је, тврди опозиција, захваљујући контроли медија, уценама и притисцима, нарочито на раднике јавних предузећа. Удружио се и са странком једног од бивших вођа албанске побуне Македоније 2001. године а оптужују га да је из политичких разлога наместио ослобађајућу пресуду неколицини албанских терориста.

Без обзира на релативне успехе у привлачењу страних инвеститора, стандард Македонаца стагнира, незапосленост је огромна а и за позитивније показатеље у званичној статистици сумња се да су фризирани. Много новца је потрошено и на мегаломански пројекат реконструкције центра Скопља у класицистичком стилу. На уличне протесте излази све више људи.

Груевском су сада и Европа и Америка, који су дуго игнорисали све проблеме у Македонији, окренули леђа. Одликаш – чак и вундеркинд, други најмлађи премијер у историји Балкана – добио је јединицу из владања.

Владимир Вукасовић