Не празне контејнере, а рачуни редовно стижу

Крагујевац – Упркос томе што се контејнери нередовно празне, Крагујевчани ће морати да плате пун износ на рачунима. „Чистоћа” је утужила 6.200 нередовних платиша, а међу њима је много оних који су овог месеца добили и решења о принудној наплати дуга.

Та решења се, углавном, односе на 2014. годину, када је град, практично, био затрпан ђубретом. Да би се спречила појава заразних болести, градоначелник Радомир Николић је пре неколико месеци у помоћ морао да позове и ђубретаре из других градова.  

Како је просечно „следовање” по основу решења за принудну наплату 20.000 динара, то значи да ће из џепова Крагујевчана бити исцеђено још око милион евра. И то у кратком року, будући да је дужницима остављено свега осам дана да измире своје обавезе.

Највећи део те суме неће, међутим, завршити на рачуну „Чистоће”, већ у рукама приватних извршитеља који папрено наплаћују своје „услуге”. Трошкови покретања поступка принудне наплате, по правилу, троструко премашују главницу дуга, па ће тако сваки Крагујевчанин који „Чистоћи” дугује, рецимо, 5.000 динара, морати да плати укупно 20.000.

Уколико не измири своје обавезе у законском року, судски извршитељ може да наложи да се дужнику заплени целокупна покретна и непокретна имовина: плата, стан, кућа, аутомобил...

Неки Крагујевчани су се жалили на рад судских извршитеља, писали су Министарству правде, локалној власти, али и нашем листу. Тврде да поједини извршитељи злоупотребљавају свој положај и да намерно одуговлаче са покретањем поступка. Објашњавају да награда која извршитељима следује по успешно обављеном послу зависи од висине основног дуга, који због затезне камате расте из месеца у месец.

– Знам да постоје појединци који воде кампању против извршитеља, али ми радимо само официјелни део наплате дуга, пишемо решења на основу извода о обавезама дужника који нам доставља Јавно стамбено предузеће „Крагујевац”. Затезна камата се уплаћује на рачун градске „Чистоће”, а наша награда је половина главнице дуга, уколико дужник измири своје обавезе у року од осам дана. Ако пробије тај рок, извршитељима припада награда која је равна главници дуга. Све остало су трошкови поступка – каже извршитељка Даница Чоловић.

Једини доказ да корисници услуга нешто дугују јесте листинг неплаћених рачуна који издаје ЈСП „Крагујевац”, али је управо тај део система обједињене наплате проблематичан, будући да се у овом предузећу подаци о обавезама корисника услуга не ажурирају редовно. Грађанима нису знали да објасне ни за који период дугују, нити зашто су се у опомени пред утужење, која је саставни део документације на основу које извршитељи састављају решења о принудној наплати, нашли и рачуни који су плаћени.

Дилему смо покушали да разрешимо у разговору са директором Славољубом Јелићем, али је он одбио да нас прими, правдајући се да је у току састанак колегијума.

На наше питање ко му је пречи и за кога, у ствари, ради – за колегијум или за грађане, Јелић је одговорио: „Радим само за себе”. На овај начин, директор ЈСП „Крагујевац” је показао како функционише „систем” у Крагујевцу и зашто су се, заправо, неки појединци прихватили функција.

Група станара из Даничићеве и Гаврила Принципа у насељу Ердоглија започела је са прикупљањем потписа за петицију којом желе да укажу на проблеме са одношењем смећа.

– Нико нема ништа против финансијске дисциплине, рачуни за струју, воду, грејање и остале комуналије морају да се плаћају, али грађани треба да плате само оно што су добили. Ако се ђубре не односи редовно, онда рачуни за ту услугу морају бити мањи. У продавници обуће, ви за своје паре увек добијете пар ципела, никад само леву или десну – овако резонује Драган Драгићевић, један од потписника петиције.

На могућност да цена може бити умањена уколико услуга није комплетна, указано нам је и у градској канцеларији заштитника грађана.

– Ми немамо извршну снагу суда, али са доказима које нам приложе грађани можемо да констатујемо да услуга није извршена у потпуности. У том случају „Чистоћи” предлажемо да смањи цену – објашњава заменик крагујевачког омбудсмана Иван Ковачевић.        

У односу на 2013. и 2014. ситуација је кудикамо боља, али да се контејнери ни ове године не празне у предвиђеним терминима, признаје и новоименовни директор „Чистоће” Радосав Матић. Он наводи да је то последица „наслеђених проблема”. За одношење смећа, додаје наш саговорник, грађани Крагујевца дугују чак 255 милиона динара.

– Са тим новцем могли бисмо да обновимо застарелу механизацију која се често квари, купимо контејнере који нам недостају и мотивишемо раднике. Није у реду да се услуге не плаћају, а да нас онда грађани критикују за то што ђубре понекад није однето у планираном термину – каже Матић, наглашавајући да би умањење цене за одношење смећа (која је на нивоу републичког просека: 5,14 динара по метру квадратном стамбеног простора) додатно угрозило пословање „Чистоће”.

Уколико желе да докажу да се одношење смећа не обавља редовно – најмање двапут недељно – грађани ће морати да се наоружају стрпљењем и да на неко време постану детективи. Уз писани приговор, надлежнима ће морати да доставе и фотографије препуних контејнера, а у евентуалном судском спору насупрот себе ће имати градског правобраниоца који заступа ЈСП „Крагујевац”, па ће у њихову корист морати да сведочи и комшилук.