Дрпос

Да председник Томислав Николић није одбио да потпише изгласан закон, грађани Србије били би ускраћени за прегршт информација које овог лета усковитлаше свеколико јавност. Министарство предложило, влада усвојила, а народни посланици изгласали „Закон о посебним условима продаје одређених непокретности у државном власништву”.

Није реч о било којим непокретностима, већ о „одређеним” – државним вилама и становима на београдском Дедињу и Сењаку.

Да ли је грешка ил намера тешка?

По свему што је потом уследило чини се да је реч о намери. Да је Николић ставио и свој параф на „Закон о посебним условима…”, државне виле и станове на ексклузивним београдским брежуљцима могли би да откупе само они који су се у њима затекли до 1. јануара 2015. године. Не би могао да их купи било ко други ни по већој цени. Купили би их тајкуни и политичари, по цени до 25 одсто нижој на име „инвестиционог улагања”.

Оно што јавност још не може да сазна су имена свих садашњих закупаца ових скупих статусних симбола, блиских властима од „српске октобарске револуције” наовамо.

Друштво за изнајмљивање непокретности (ДИПОС), државно предузеће чија је дужност да штити поверену му имовину, још одолева притиску јавности. Директор одбија да објави ко се башкари у луксузним вилама спреманим за продају „познатом купцу”. Дипос тврди да је вилу могао да закупи ко је хтео. Било би ,,веома интересантно знати” ко је све тражио вилу, а није је добио? На дипос-овом сајту нема ничег сувислог – сем адресе, броја телефона, факса и мејла.

Занимљиво је да Савет за борбу против корупције има списак дипос-ових станара, али се устручава да га објави. Плаше се да ће

прекршити Закон о заштити података о личности. Сазнало се, ипак, да су у „личностима” које су закупиле државне виле и извесни Лопов и Ваћко. Од јавности се таји и ко све држави не плаћа кирију, а, држава је заиста фер према закупцима. Квадратни метар им изнајмљује за 3,3 евра месечно. Толика је кирија и за квадрат у бесправној градњи у дивљим насељима на ободу Београда.

Зато што је кирија у државним вилама багателна, у њима се борави и по више деценија и да се, уз све не плаћа закупнина, али се зато може стећи „право прече куповине”. У једном Дипос-овом документу је пронађено да су за период од почетка 2010. до августа 2013. године закупци дуговали око 800 милиона динара.

Има ли невиних у „случају дипос-ове виле”?

Изгледа да нема. На списку дипос-ових подстанара су имена људи који су били блиски свим властима после 5. октобра 2000. Због тога и опозиција ћути, јер је међу закупцима доста људи њихових боја.

Отуда и питање које се овог лета намеће – Како је правилно рећи: Дипос, Дрпос или Дрпоси?