Drpos

Da predsednik Tomislav Nikolić nije odbio da potpiše izglasan zakon, građani Srbije bili bi uskraćeni za pregršt informacija koje ovog leta uskovitlaše svekoliko javnost. Ministarstvo predložilo, vlada usvojila, a narodni poslanici izglasali „Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u državnom vlasništvu”.

Nije reč o bilo kojim nepokretnostima, već o „određenim” – državnim vilama i stanovima na beogradskom Dedinju i Senjaku.

Da li je greška il namera teška?

Po svemu što je potom usledilo čini se da je reč o nameri. Da je Nikolić stavio i svoj paraf na „Zakon o posebnim uslovima…”, državne vile i stanove na ekskluzivnim beogradskim brežuljcima mogli bi da otkupe samo oni koji su se u njima zatekli do 1. januara 2015. godine. Ne bi mogao da ih kupi bilo ko drugi ni po većoj ceni. Kupili bi ih tajkuni i političari, po ceni do 25 odsto nižoj na ime „investicionog ulaganja”.

Ono što javnost još ne može da sazna su imena svih sadašnjih zakupaca ovih skupih statusnih simbola, bliskih vlastima od „srpske oktobarske revolucije” naovamo.

Društvo za iznajmljivanje nepokretnosti (DIPOS), državno preduzeće čija je dužnost da štiti poverenu mu imovinu, još odoleva pritisku javnosti. Direktor odbija da objavi ko se baškari u luksuznim vilama spremanim za prodaju „poznatom kupcu”. Dipos tvrdi da je vilu mogao da zakupi ko je hteo. Bilo bi ,,veoma interesantno znati” ko je sve tražio vilu, a nije je dobio? Na dipos-ovom sajtu nema ničeg suvislog – sem adrese, broja telefona, faksa i mejla.

Zanimljivo je da Savet za borbu protiv korupcije ima spisak dipos-ovih stanara, ali se ustručava da ga objavi. Plaše se da će

prekršiti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Saznalo se, ipak, da su u „ličnostima” koje su zakupile državne vile i izvesni Lopov i Vaćko. Od javnosti se taji i ko sve državi ne plaća kiriju, a, država je zaista fer prema zakupcima. Kvadratni metar im iznajmljuje za 3,3 evra mesečno. Tolika je kirija i za kvadrat u bespravnoj gradnji u divljim naseljima na obodu Beograda.

Zato što je kirija u državnim vilama bagatelna, u njima se boravi i po više decenija i da se, uz sve ne plaća zakupnina, ali se zato može steći „pravo preče kupovine”. U jednom Dipos-ovom dokumentu je pronađeno da su za period od početka 2010. do avgusta 2013. godine zakupci dugovali oko 800 miliona dinara.

Ima li nevinih u „slučaju dipos-ove vile”?

Izgleda da nema. Na spisku dipos-ovih podstanara su imena ljudi koji su bili bliski svim vlastima posle 5. oktobra 2000. Zbog toga i opozicija ćuti, jer je među zakupcima dosta ljudi njihovih boja.

Otuda i pitanje koje se ovog leta nameće – Kako je pravilno reći: Dipos, Drpos ili Drposi?