Портрет без рама: Балша Божовић

Слика младог демонстранта са уздигнутом песницом којег опкољава група полицајаца није архивска фотографија неког активисте „Отпора” из времена петооктобарских догађаја већ снимак посланика и одборника ДС-а Балше Божовића са његовог твитер налога, на најновијем окупљању против „Београда на води”. Кад се дода и његова порука у којој пише да је на том скупу „пробијен први кордон”, чини се као да он призива еру протеста с краја деведесетих, поистовећујући се са лидерима ДОС-а.

Али колико год да се Балша Божовић трудио да у главном граду покрене петооктобарску вољу за променама, бар по анкетама, демократама је напредњачки рејтинг недостижан. Његов утицај у ДС-у јесте све већи, али да би постао нови Драган Ђилас, мораће да тај углед пренесе на бираче и савлада противника којег предложи СНС.

За сада Божовићу свакако треба признати да је један од ретких данас активних демократа који је имао подршку чак тројице страначких шефова. Стасао је под Борисом Тадићем, предводећи Демократску омладину Београда, да би у мају 2012. постао народни посланик. Док је Ђилас био први човек ДС-а, Божовић је именован за генералног секретара странке, а затим је средином 2013. победио Драгана Шутановца на изборима за шефа београдског одбора. Коначно, данас, са само 32 године, под председништвом Бојана Пајтића један је од најактивнијих демократа.

Често је као шеф београдских демократа критиковао владу, и то не само због „Београда на води”. Остала је упамћена његова повика на Вучића током једне скупштинске расправе 2013. године, када га је оптужио да његова власт прогони Милицу Делевић, те да је њену породицу избацила из земље. Многи су му тада замерили да је прешао границу доброг укуса те да су његова вика и начин опхођења потпуно непримерени једном посланику. Из овог окршаја није изашао као победник јер се испоставило да је управо Вучић потписао препоруку Делевићевој за одлазак на функцију у ЕБРД.

Божовићем су се често бавили и таблоиди, који су подсећали да је функционер ДС-а био и његов отац каратиста Драгослав Зека Божовић, пријатељ Зорана Ђинђића, директор спортског центра „Ташмајдан”, а касније и кум Бориса Тадића. И најзад, од пре три године, директор фирме „Србија никл”. Таблоиди су завиривали и у Божовићев приватни живот. Почетком 2014. писали су како је у вези са Миом Зечевић, ћерком некадашњег секретара ФК „Партизан” Жарка Зечевића.

Шта год да је тачно о његовом личном животу, очито је да је Божовић неко ко је могао изблиза да посматра промене у Србији од пре деценију и по, иако је тада био превише млад да би активно деловао. Али, можда су баш и те успомене из тинејџерских дана један од разлога што се на 15. годишњицу победе ДОС-а тако радо сећа славних политичких предака.