Мали аеродроми за велики развој

Ужице – Кад регионални аеродром заживи, па још и умрежи са сличним европским, регион добија шансу за развој. У њега онда долазе и инвеститори, јача привреда, јачају везе са светом. Последњих година авиосаобраћај у Европи је све развијенији, при чему мале регионалне ваздушне луке, као и нископрофитне авиокомпаније које те аеродроме углавном користе, играју све значајнију улогу. У исто време, ослабљен током деведесетих, авиосаобраћај Србије се тешко враћа на старе позиције, а предстоје му важни послови модернизације постојећих и припреме нових аеродрома за цивилне летове.

То би, укратко, био резиме међународног скупа, одржаног у Ужицу, о регионалним аеродромима и њиховом утицају на регионални развој. Скуп је организован у оквиру учешћа овдашње Регионалне привредне коморе у европском пројекту RAIRDev, који повезује осам регионалних аеродрома из осам држава. Једна од њих је и Србија, чији је војни аеродром Поникве код Ужица у овој групи изабраних ваздушних лука које, уз европску помоћ, треба да, цивилним летовима, донесу корист региону.

Посредан повод за скуп свакако су актуелна дешавања око аеродрома Поникве и овдашња политичка препуцавања да ли би се улагања у његово коришћење за цивилни саобраћај исплатила.

Скупу у Ужицу присуствовали су представници Грчке, Италије и Словачке, као и вођа RAIRDev пројекта Манос Вујукас. Он је истакао да искуства показују – а већ су три аеродрома од осам у овом пројекту заживела – како авиосаобраћај доноси региону и директне и индиректне користи: не само у броју путника и туриста, већ и расту прихода.

– Србија је идеалан партнер за нас, јер ће успех пројекта бити већи ако укључимо и земље које још нису у ЕУ. Зато, спремни смо да помогнемо аеродрому Поникве – казао је Вујукас.

Представници градова Анкона из Италије, Волоса из Грчке и Жилине у Словачкој говорили су о искуствима својих ваздушних лука, обухваћених овим пројектом. Рецимо, аеродром у Жилини је тек прорадио и има један лет дневно, али је његово постојање било пресудно да компанија „КИА моторс” у том граду отвори фабрику, казала је представница Словачке Симона Коларева.

О прогнозама саобраћаја и стању на аеродрому Поникве, на основу обављених истраживања, говорио је наш стручњак који живи у Словенији Милан Грбовић, изневши процене да би од 2014. до 2029. на Пониквама број путника био учетворостручен, а да би се корист за регион видела већ у првим годинама рада.

Декан Саобраћајног факултета у Београду Слободан Гвозденовић представио је Стратегију развоја ваздушног саобраћаја у Србији до 2015. коју је усвојила влада. По том документу, планира се модернизација београдског и нишког аеродрома, али и промена намене, те укључење у ваздушни саобраћај Поникава, Батајнице, Лађеваца и Сјенице. У поменутом документу постоји и став да „Србија ипак нема потенцијала за више од два аеродрома, при чему не треба онемогућавати иницијативу локалних самоуправа да саме улажу у регионалне аеродроме”.

На скупу је, у име Директората цивилног ваздухопловства, говорио и Драгољуб Трговчевић, најављујући да би ове године могла да се обави приватизација „ЈАТ ервејза”, као и трансформација аеродрома у нови систем организације.

А о ономе што је Министарство за инфраструктуру уложило у припрему Поникава за цивилне летове, излагао је Зоран Аџић, помоћник министра;

–У сарадњи са Министарством одбране настојаћемо да простор око аеродрома учинимо безбедним, а да, с друге стране, упоредо иде и процес преношења правне надлежности. Потребан нам је аеродром, биће и аутопут, па мислим да ови послови треба да имају подршку свих грађана – нагласио је Аџић.