Ђурђевдански крст завршио на суду

Крагујевац – Градоначелник Радомир Николић на последњој седници Скупштине града, у још актуелном сазиву, одборницима и јавности је саопштио да је Предузеће за путеве „Крагујевац”, извођач радова на Ђурђевданском крсту од белог бетона – високог 18, а широког 11 метара, постављеног на кружном току у насељу Петровац у време када је градоначелник био Верољуб Стевановић, тако да га виде сви који у Крагујевац улазе са аутопута – тужило град на име неплаћених рачуна.

Међу седамдесетак спорних грађевинских позиција, чија је укупна вредност 298 милиона динара, а које су предмет спора Предузећа за путеве „Крагујевац” и Предузећа за изградњу града „Крагујевац”, које је у име локалне самоуправе било формални наручилац посла, налазе се и две позиције које се односе на Ђурђевдански крст. Означене су бројевима 02-109 (од 8. јула 2010) и 02-157 (од 9. септембра исте године). Вредност прве (привремене) ситуације је 1,7 милиона динара, а друге (окончане) – 456.520 динара. Дакле, укупно нешто више од два милиона динара.

Пресудом од 27. августа 2014. Привредни суд у Крагујевцу наложио је Предузећу за изградњу „Крагујевац” да исплати извођача радова, и при том одбацио наводе из приговора туженог да је предмет застарео. У градском предузећу су тврдили да у њиховој евиденцији уопште не постоје спорне позиције, али је суд остао на становишту да је финансијска документација коју је приложило Предузеће за путеве „Крагујевац” – валидна. Жалбу на ову пресуду крагујевачко предузеће је упутило Апелационом привредном суду у Београду.

Жестока полемика о крагујевачком крсту покренула се и пре но што је локална власт, почетком 2010, званично одлучила да га подигне на улазу у град из смера Баточине. Верници су говорили да и хришћани треба да обележавају своју земљу као што то чине муслимани, лаици су сматрали да је боље зидати школе, обданишта и спортска игралишта, а радикални атеисти су намеру тумачили као још једну ујдурму конзервативних клерикалних кругова у врху крагујевачке политике.

Они упућенији су чак тврдили да је у питању „приватни дил” Верољуба Стевановића са епископом шумадијским Јованом, који је тадашњег градоначелника Крагујевца, новембра 2013, а по одлуци Светог архијерејског синода СПЦ, одликовао орденом Светог Саве другог степена.

Стевановић тада није спомињао какви су се то проблеми јавили у вези са подизањем Ђурђевданског крста, а на садашњу прозивку Николића одговорио је да су „све рачуне платили донатори, и да ниједан динар није потрошен из градског буџета”. Николић му је узвратио да је то „добра вест, уколико је тачна”, додавши да му није јасно зашто је онда извођач радова тужио Предузеће за изградњу града „Крагујевац”.

У тренутку када опозиција спочитава скупштинској већини да одлуке доноси ретроактивно (РТВ Крагујевац добила је новац пре но што се о томе изјаснио парламент), треба рећи и да је одлука о градњи крста донета пре но што су одборници о томе гласали. Поступак јавне набавке покренут је 3. марта 2010, а Скупштина града се о крсту изјаснила тек 26. марта, и то на основу одлуке Градског већа која је усвојена још 22. фебруара.

Јавна набавка је спроведена у рестриктивном поступку, што значи да су оштријим условима у старту елиминисане мање грађевинске фирме.

С почетка је било предвиђено да град сам финансира изградњу крста буџетским средствима у износу од 4,5 милиона динара, али када се у јавности подигла прашина, Верољуб Стевановић је решио да у помоћ позове донаторе.

Да би се избегла процедура око издавања грађевинске дозволе, Ђурђевдански крст, чији је аутор крагујевачки вајар Зоран Илић, проглашен је споменичким обележјем. С баточинске стране крста је Распеће, а са крагујевачке Свети Георгије, оба у барељефу. Средином јула 2010. крст је освештао патријарх Иринеј.