Велика важност каталога

Танјуг специјално за „Политику”
Током следеће четири године, од отварања стечаја државних банака, продато је на јавним аукцијама неколико стотина уметничких дела. Стечај ни до данас није окончан, иако у 2007. години није било аукција покретних уметничких добара и тако судбина оних која нису продата остаје неизвесна.

Друга „болна тачка”, када су у питању вредна уметничка дела, на коју нам је указао Никола Кусовац у разговору на тему „Покретна културна добра без праве заштите” јесте судбина оних које је он евидентирао да су припадала Министарству иностраних послова СФР Југославије, а била су „расута” по нашим дипломатским и конзуларним представништвима.

– На позив СМИП-а 1990-1991. године сачинио сам списак више од 1000 уметничких дела, категоризирао их и проценио, а то сам радио заједно са госпођом Богићевић која је била делегирана из економске службе СМИП-а и приљежно радила на томе да се све евидентира. Тим списковима се изгубио траг, а на њима је један читав музеј, чија вредност премашује све што поседује Музеј савремене уметности.

Кусовац нам је открио да је чуо и за нестанак свих драгоцености из амбасаде СФРЈ у Риму пре званичног распада земље, а тамо је било пуно дела страних и домаћих уметника из разних историјских епоха. На питање да ли је упознат са уметничким делима која су била у СИВ-у и другим савезним и републичким установама, Кусовац је одговорио да је током осамдесетих година био ангажован, са Вером Ристић и Лалом Антић, у прављењу спискова свих уметничких дела у власништву СИВ-а. „На основу тих спискова, чије дупликате немам, али верујем да су сачувани, може да се уђе у траг свим делима, ако и нису више на првобитном месту”, тврди Кусовац.

Тако се на основу списка урађеног за Савезну скупштину знало шта је нестало током 5. октобра 2000. и, углавном, све је враћено на старо место. У зградама Скупштине града Београда и Председништва Србије, по његовом сазнању, све је евидентирано и ништа није нестало. Дом Војске као и Дом ваздухопловства имају своје професионално урађене регистре уметничких дела, а Кусовац је урадио спискове и за Царину. У тим колекцијама, како нам је рекао, има мало вредних дела.

Међу великим државним предузећима, поред раније поменутог београдског НИС-а као светлог примера праве бриге за уметничко благо, Кусовац је чуо да пиротска фирма „Први мај” има значајну збирку која није распродата, војвођански Нафтагас и Војвођанска банка у Новом Саду слове за озбиљне колекционаре, док је збирка коју поседује ЕПС скромнија.

Кусовац је скренуо пажњу на веома значајну уметничку колекцију РТС-а која има преко 200 дела и која се стално, смишљено, увећава што завређује сваку похвалу. Пажње вредна је, сматра Кусовац, колекција фабрике „Синтелон” у Бачкој Паланци која је настала откупом уметничких дела из заоставштине Блажа Кусовца, страственог колекционара углавном уметника пореклом из Црне Горе.

– Мислим да је фабрика платила целу колекцију мање од 400.000 марака пре десетак година, а сада вреди толико само њен мали део јер, између осталог, ту је двадесетак Лубардиних слика из његовог најбољег периода (1951/53), велик број његових цртежа, затим већи број слика Мила Милуновића, импозантан број скулптура у камену и дрвету Риста Стијовића, има чак и Надежде Петровић... Мени су се први пут обратили тек сада, јер су желели да проценим нека Лубардина дела због осигурања, пошто су пристали да их позајме за велику српско-црногорску изложбу.

Заводи за заштиту споменика културе, који су надлежни за прављење централног регистра покретних културних добара, требало би да им посвете више пажње јер барем би, за почетак, требало да се зна шта од уметничких дела насталих у 20. веку уопште поседујемо, без обзира да ли су у поседу државних или приватних фирми или колекционара.