Инжењер и ванбрачно дете

По препоруци једног локалног пројектанта, представника инвеститора, ангажовали смо инжењера из Хрватске. Било нам је чудно одакле га познаје девојка која га препоручује, имајући у виду да је она Рускиња која је рођена и све време живи у граду у коме радимо. На наше питање, објаснила је да је он већ радио овде за једну хрватску фирму.

Све је било како је рекла: коректан, професионалан и пре свега пријатан човек. Лепо је било сарађивати са њим. Нагласио је да је ожењен и да има две кћерке. Често је имао телефонске позиве из Хрватске и било је јасно да разговара са супругом. Често су га звале и кћерке. Видело се да са њима разговара са посебним задовољством. Волео је и да прича о њима.

Директор пројекта био је задовољан како он обавља свој посао и сматрао је да је његово ангажовање пун погодак.

Једно поподне у просторије наше фирме дошла је жена отприлике његових година и тражила је да је прими директор наше фирме. Директор је поразговарао са њом и она му је рекла да са нашим новим инжењером има сина од две године. Осим њега, имала је још двоје деце, која су у средњој школи. Жалила се да се Владимир понаша као да то дете не постоји, да не жели да уопште контактира са њом. Питала је где он прима плату, па чак и колико износи његова плата. Директор је рекао да не може да даје такве информације, али је обећао да ће поразговарати са њим о свему што је она рекла. Она му је захвалила, додавши да ће у сваком случају своја права потражити на суду и још једном је нагласила да материјално сама не може да издржава ни децу из првог брака.

Више се није појављивала у канцеларији, али се скоро свако јутро појављивала се пред капијом градилишта. Унутра није могла да уђе. Владимира је на посао и са посла долазио аутом тако да она није могла да га сретне испред градилишта. Ипак, упорно је ту долазила. Убрзо је на адресу наше канцеларије дошло писмо из суда назначено на име Владимирово име.

Директор је разговарао са њим о целом случају. Он је само рекао да је у великим проблемима и да је много забринут за своју породицу. Наша фирма имала је са њим уговор на шест месеци. Било је јасно да се за то време судским путем неће све решити и да ће се он вратити у Хрватску.

Неки су имали разумевања за жену која се свим средствима бори да сину живот учини бољим, док су други сматрали да је појављивање испред градилишта и интересовање за његову плату испод граница пристојности. Трећи су тврдили да она нема избора.

Сви су били сагласни да је он у незахвалној ситуацији и да суочавање са стварношћу може нарушити хармонију у његовој породици или је чак и разбити. Даље, једни су га осуђивали, тврдећи да је сам крив што је породицу довео у опасност – да је био до краја одан, не би ни имао ванбрачно дете. Други су његово неверство правдали удаљеношћу од својих и људском потребом да буде са неким. Наравно, било је и оних мушкараца који су сматрали да је сасвим нормално све што је он урадио и да је крива она зато што није абортирала.

Његов живот у граду у којем мора да се крије од неког постао је заиста сложен. Ауто га је одвозио и довозио, у продавницу је ишао у време паузе за ручак. Највероватније да после посла није ни излазио из стана.

Није јасно зашто је он уопште дошао ако је знао за постојећи проблем.

Имајући у виду његову компетентност и искуство, јасно је да је он могао наћи други посао.

Посао смо приводили крају и после шест месеци Владимиру нисмо понудили продужетак сарадње, мада смо му нагласили да у случају новог посла озбиљно рачунамо на њега. Он нам је захвалио и такође је пожелео да поново ради код нас.

После годину дана сазнали смо да пред долазак у нашу фирму није знао за то дете, а девојка која га је предложила била је у контакту са женом са којом је он имао авантуру.

Експертиза (извршена по налогу суда) показала је да он није отац детета за које се тврдило да је његово. Рекао нам је да је његова супруга сазнала све, остали су у браку, породицу је сачувао, али више није било као раније.

Горан Антонић, Русија