Живимо у мушком свету

Оно што смо научиле током протеклих векова јесте да уколико су жене образоване и здраве, то је најважнија ствар за њихову породицу, која тада може да напредује. Када жене не трпе насиље, њихове породице напредују.

Уколико жене имају прилику да раде и зараде као пуноправни и равноправни партнери у друштву и заједници, њихове породице напредују. А када породица напредује, напредују друштво и држава. Зато је важно да се жене укључе, активирају и ангажују.

Живимо у мушком свету, у којем се жене на сваки начин обесхрабрују приликом успона у друштвеној и пословној хијерархији, међутим мера њиховог успеха зависи, пре свега, од њих самих, њихове упорности и спремности да руше предрасуде.

Промене „у мушком свету” треба да крену од нас жена, али нам је неопходна и подршка државе. Прва ствар, коју жена мора да научи у „мушком послу, међу колегама и клијентима мушкарцима” јесте да не сме да упадне у клопку – да „мора да промени себе и своју женску страну”.

Жене чине више од половине светске популације и исто толико у Србији. Има нас више од 51 процент од укупног броја становника у нашој земљи, што јасно показују подаци последњег пописа из 2011. Жене су данас готово на свим тачкама планете у правном смислу изједначене с мушкарцима. И у нашој земљи, наравно. Неравноправност, међутим, опстаје.

У Србији се око 30 процената укњижених некретнина води на жене, а нека истраживања показују да оне у Србији три четвртине свог времена посвећују мужу и породици.

Тренутни подаци указују на то да жене представљају најрањивију групу на тржишту рада, иако чине половину становништва радног узраста. Као важан корак Владе ка унапређењу економског положаја жена очекује се усвајање новог закона о родној равноправности и националне стратегије родне равноправности.

Усвојено обрачунавање Индекса родне равноправности помоћи ће да се мере Владе још више усмере на унапређење економског положаја жена, као и отпочињање процеса родног буџетирања, након чега ће се знати како се по полу расподељују средства јавних финансија.

У овом тренутку, жене широм Србије рађају, подижу децу, кувају оброке, перу одећу, спремају кућу, седе за производном траком, раде у предузећу или обрађују земљу. Неке друге умиру од болести које је требало спречити или лечити, леже у болничком кревету. Неке у овом тренутку трпе насиље у својим домовима. Ми, које активно учествујемо у политичком животу, имамо одговорност да говоримо и у њихово име.

Плате жена су некада биле исте као и плате мушкараца, али последњих двадесетак година су мање. Подаци из новембра 2015. кажу да жене у Србији зарађују, у просеку, 11 процената мање од мушкараца и да би морале да раде додатних 40 дана годишње да би зарадиле колико и мушкарци са истим карактеристикама на тржишту рада.

Жене чине већинску радну снагу у мање плаћеним професијама – здравству, просвети, у области социјалног рада, текстилној индустрији, угоститељству и у тзв. помажућим професијама. И када су у питању слабије плаћене професије, мушкарци се налазе на шефовским позицијама.

У угоститељству је мушкарац по правилу шеф сале, а жена – конобарица. Свака жена заслужује шансу да оствари свој пун потенцијал. А ипак, свесне смо и морамо да се суочимо са истином да жене не могу да остваре достојанствен живот ако се њихова људска права не поштују и нису заштићена.

Нажалост, жене су оне чија се права најчешће крше. Зато, када су искључене из политичког живота оне постају рањивије и више подложне разним врстама експлоатације, дискриминације, насиља. Ово је све предуго трајало, а наставља се јер историја жена је историја тишине. Чак и данас постоје они који нам не дају прилику да се чујемо!

Време је да кажемо, јасно и гласно, да то више није прихватљиво, и да права жена нису одвојена од људских права. Ако треба да пошаљемо поруку нека буде следећа: Људска права су женска права а женска права су људска права – и нека тако остане!

Директорка Канцеларије за људска и мањинска права