Јастук спасава живот

Везати сигурносни појас или не? Упркос саобраћајним прописима који обавезују возаче аутомобила и њихове сапутнике да се на овај начин заштите од повреда у случају незгода на друму, многе и даље мучи ова дилема. Желећи да избегне коришћење сигурносног појаса који му је ограничавао слободу покрета при вожњи, а да истовремено не умањи безбедност у аутомобилу, амерички инжењер Џон В. Хетрик је 1951. године конструисао први ваздушни јастук. Пошто је приликом саобраћајних незгода у којима возачи и њихови сапутници нису били везани појасом већина повреда настајала тако што су путници главом и грудима ударали у предње стакло и командну таблу, балон испуњен ваздухом који би се надувао испред њих и ублажио ударац требало је да замени заштитни појас. Идеја за овакав начин заштите није била оригинална - слични балони користили су се четрдесетих година двадесетог века у авионима, на чијем је одржавању Хетрик радио. Замисао је била добра, али се у пракси показала непоузданом. Први ваздушни јастуци били су кабасти, а надувавали су се захваљујући компресованом или загрејаном ваздуху - обично у погрешном тренутку.

Кључни проналазак за широку употребу ових заштитних врећа био је сензор који је упозоравао на опасност од судара и активирао ваздушни јастук. Конструисао га је Ален К. Брид 1967. године.

Произвођачи аутомобила "Форд" и "Џенерал моторс" пустили су у продају пробне серије аутомобила опремљених овим проналаском 1971, односно 1973. године. Систем је био једноставан: када акцелерометар детектује опасност од судара, шаље сигнал гасном генератору који великом брзином надувава врећу од најлонске тканине. Пошто обави своју функцију, ваздушни јастук се полако издувава захваљујући ситним отворима и после тога постаје неупотребљив.

Међутим, њихова производња престала је 1976. године, пошто је неколико људи настрадало у удесима, упркос томе што су њихова возила била опремљена заштитним врећама. Грешка није била у јастуцима, већ у њиховој погрешној употреби - у аутомобилима у које су били инсталирани није било заштитних појасева. Показало се да ова два начина заштите путника најбоље функционишу када се комбинују, па су 1980. године, после бројних испитивања, ваздушни јастуци враћени у аутомобиле. Ушли су у додатну опрему "Мерцедесових" возила, повећавајући безбедност путника везаних сигурносним појасом. Надувавају се у делићу секунде и ублажавају јачину ударца и до неколико пута.

Стандардни ваздушни јастуци пружали су заштиту само од чеоних судара. Због тога су 1995. године у аутомобилима фабрике "Волво" почели да се употребљавају и бочни јастуци, који су причвршћени на врата и штите путнике од удараца са стране. Пошто су се у аутомобилима показали као добра заштита, почели су да се користе и на мотоциклима, па је тако "Хонда" 2006. године уградила први ваздушни јастук на један од својих двоточкаша.