Нестали дечаци пронађени после три дана

Панчево – Панчево је ових дана искићено флајерима са којих се смеши буцмасти плавушан Михајло Горуновић, ученик петог разреда Основне школе „Ђура Јакшић“. Избезумљени родитељи дечака Милана и Срђан Горуновић од среде навече нису престајали да претражују Панчево и околину тражећи сина. Према ономе што се знало, Михајло и његов старији друг Ђорђе Ђумић, ученик седмог разреда исте школе, напустили су наставу прошле среде, после трећег часа, а кући се нису вратили. Њихови другови сведочили су да су их видели, заједно, тог дана, око 16 часова, у панчевачком насељу „Тесла“. И то је све. Све остале дојаве, и тврдње да су дечаци касније виђени, полиција је проверавала, али показале су се лажним.

И, док су се у панчевачкој полицији уздржавали од сваког коментара, радећи једино на томе да пронађу дечаке, у петак, нешто после 13 часова, стигла је вест да су дечаци пронађени у викендици стрица Срђана Горуновића, у Банатском Брестовцу. Што је најважније, дечаке је пронашао тамо сам Срђан Горуновић, пошто му је дојављено да су дечаци у среду по подне виђени у аутобусу за Брестовац. „Кривац“ што су деца два дана, и поред потере полиције, била у викендици – јесте отац Михајла Горуновића, који је изгледа заборавио да полицији каже да би се деца могла склонити у селу удаљеном тридесетак километара од Панчева, па полиција тамо није ни тражила одбегле дечаке. Горуновић каже да га је „завео погрешан траг“.

У панчевачком Центру за социјални рад, Зоран Албијанић и Лидија Панајотовић, педагог, кажу за „Политику“ да им је Ђорђе Ђумић познат, јер је 2006. неколико дана одсуствовао од куће. Људи из Центра позвани су тада у Дом за незбринуту децу „Споменак“ у Панчеву, јер им је, кажу, Ђорђе дошао због неспоразума са родитељима. На разговору у Центру за социјални рад, дечак је у присуству мајке, тада, ипак одбио да наведе разлоге за бег од куће, које је саопштио дошавши у дом за децу без родитељског старања. Раде Барјактаровић, директор Основне школе „Ђура Јакшић“, и Јасна Капор, школски педагог, са нелагодношћу нам говоре о ономе што се догодило. Ђорђев „излет“, веле, десио се пре но што је из друге школе дошао у њихову, а и Михајло је променио школу. Било је, кажу, малих проблема с њиховом адаптацијом на нову средину. Ипак, благо и повремено њихово кошкање са вршњацима не може се, кажу, назвати проблемом.

Милана Горуновић, Михајлова мајка, каже да су, према ономе што она зна, њен син и две године старији Ђорђе почели интензивно да се друже пре две недеље. Вероватно ће тек накнадни разговор са педагозима и психолозима показати зашто су се двојица панчевачких основаца, као залог новог пријатељства, одлучили на бег, подигавши цео град на ноге.