Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Квалитет хране у Србији под контролом

Фитосанитарна инспекција у овогодишњем роду јагода није пронашла остатке пестицида, а проблема није било ни са увозним воћем и поврћем које контролишу на граници
Квалитет хране у Србији под контролом
У Србији се једе квалитетно воће и поврће (Фото Д. Јевремовић)

Фитосанитарна инспекција Министарства пољопривреде и ове године редовно контролише квалитет воћа и поврћа и према досадашњим резултатима анализа на домаћем тржишту и на граници – разлога за бригу нема. Јагоде су већ контролисане и ни у једном узорку нису пронађени остаци пестицида. Тренутно контролишу трешње, вишње, нектарине, брескве и кајсије, а резултате ће имати ускоро. Ни у редовним граничним контролама увозног воћа и поврћа од почетка године – није било ниједне неправилности.

Ненад Милојевић, начелник Фитосанитарне инспекције, каже да ове године планирају да контролишу око 2.500 узорака што је, сматра, довољно да бисмо имали увид у квалитет хране на тржишту.

– Роба се контролише на исти начин без обзира да ли је реч о оној која се продаје код нас или иде у извоз. Већ четири године на исти начин контролишемо пољопривредне производе, а план о броју и динамици контрола влада усваја сваке године – каже Милојевић за „Политику”.

Током 2015. године анализирано је око 2.100 узорака воћа и поврћа, с тим што је нешто већи проценат контрола на домаћем тржишту у односу на анализе робе која се увози. Наш саговорник каже да је на домаћем тржишту код један одсто узорака утврђена концентрација пестицида већа од дозвољене, а инспекција их је пронашла у узорцима малина, купина, брескви и кајсија.

– Највише проблема било је са јужним воћем, лимуном, поморанџама и мандаринама у којима су пронађене повећане концентрације средстава за заштиту биља које се користи приликом складиштења како не би дошло до труљења. Око 23 пошиљке или шлепера, углавном из Турске и Грчке, враћени су са границе. Том приликом доносимо решење о враћању пошиљке или се увозник одлучује да је уништи на територији Србије. Тада је неопходно добијање дозволе Министарства за заштиту животне средине уз чију се сагласност и решење инспекције роба уништава – каже Милојевић.

Прошлогодишњи подаци показали су да су неправилности утврђене тек у два одсто контролисане робе, што каже није алармантно и може се држати под контролом. За потрошаче који ових дана у медијима слушају доста непроверене информације о томе како је тржиште преплављено робом сумњивог квалитета, из Фитосанитарне инспекције поручују да њихови резултати са терена не указују на то.

– Свака пошиљка, која се увози у Србију, мора да има одговарајућу лабораторијску анализу која је прати и по Закону о безбедности хране сваки увозник, односно онај у ланцу производње или промета хране, мора да обезбеди услове да храна буде безбедна. Уз то, ради се и процена ризика, па увозник који је, на пример, приликом контроле имао проблематичну робу, спада у ризичне, те се приликом сваког следећег увоза он контролише – каже начелник Фитосанитарне инспекције.

Према мишљењу проф. Миладина Шеварлића постоји више разлога што се сваке године у ово време, када стиже прво сезонско воће и поврће, у јавности појављују сензационалистички текстови о лошем квалитету производа које купујемо.

– Појединачни случајеви у којима се појављују несавесни произвођачи бацају сенку на домаћу пољопривреду. Са једне стране имате недовољно образоване пољопривреднике за коришћење средстава за заштиту биља. У Србији данас постоји 31 пољопривредни саветодавни центар у коме је мање од 300 стручњака који могу да помогну пољопривредницима и упуте их у све нејасноће када је реч о употреби пестицида, док је некада њих 700 обављало овај посао – каже Шеварлић и додаје да би надлежна инспекција требало да узоркује више производа на кванташким и зеленим пијацама и да строго кажњава оне произвођаче који продају робу проблематичног квалитета.

Наш саговорник каже да Србија има и велики проблем са употребом недозвољених средстава за заштиту биља, попут оних за брзо зрење који се користе у производњи парадајза. Многи произвођачи, каже Шеварлић, купују средства за заштиту биља на црном тржишту, а неки своје воће и поврће највише третирају управо у ово време када се на раном воћу и поврћу може остварити екстрапрофит.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.