​Сећање на мале људе у Великом рату

Вршац – Градски музеј у Вршцу је заједно са Савезом потомака ратника Србије 1912–1920. припремио изложбу фотографија, ратних дневника, војничких писама, дописних карата, споменица и остале грађе, која је под називом „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата” отворена у Конкордији и трајаће читавог лета.

– Публици је пружена прилика да се упозна са јединственим сведочанствима о ратним догађајима и страдањима српских војника. Реч је о приказивању малог човека у Великом рату, његовог великог жртвовања за правду, истину, слободу – каже Милан Филиповић, директор музеја.

Ова изложба је један у низу догађаја који су у вези с историјом, ваљда и зато што је директор Филиповић историчар по образовању. Недавно је у истом простору представљен елаборат државне комисије за истраживање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини, под насловом „Живот, рад и држање домаћих Немаца (фолксдојчера) пре рата, за време рата и за време окупације”, а књигу је приредио др Драго Његован, музејски саветник. Реч је о документима Покрајинске комисије, која је чињенице прикупљала одмах након завршетка војних операција, „на којима су се заснивале потом донесене судске и политичке одлуке”. Представљена је и књига „Миклош Хорти: Некажњени злочинац”, Александра Вељића, а виши кустос из Панчева Срђа Божовић, представио је публици своје дело „СС дивизија „Принц Еуген”, прву комплетну монографију о злогласној дивизији, чији је један од штабова био и у Вршцу, у згради Владичанског двора. Књига је изазвала огромно интересовање. Генерал Милош Ђошан представио је своја дела „Окупирана земља”, и „Од НАТО агресије до Хашког трибунала”... Веома посећена изложба била је посвећена Стеријиним годишњицама (1806–1856), а за крај ове године планирана је изложба Стеријиних портрета. Музеј Војводине ће почетком јесени приредити изложбу „Ала смо наодмарали”.

– Са Народним музејом из Београда за јесен планирамо четири изложбе у једном термину. У новембру ће др Драго Његован говорити о Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржаној у Новом Саду, 25. новембра 1918. године, која је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији – открива Милан Филиповић.