Три јабуке ХДЗ-а

„Пјевајте”, каже ми средовечни мушкарац, присталица ХДЗ-а, гуркајући ме, не баш превише нежно, док стојимо у првим редовима испред бине на завршном митингу ове странке у Загребу. Испред Српске православне цркве, на популарном Цветном тргу, прексиноћ су одзвањали звуци „Лијепе наше”, а око хиљаду ватрених симпатизера Хрватске демократске заједнице као један певали су хрватску химну. Отуда и прекоран и изненађен поглед човека који није могао да схвати да неко не дели његово одушевљење. Ситуација није била баш за неко велико јуначење, али је постојао један проблем – „Лијепу нашу” не бих умела да отпевам све да је испред мене био и стрељачки вод. 

Оштрина наступа и став овог човека, међутим, чини се да би ипак више пристајали ХДЗ-у Томислава Карамарка него Андреја Пленковића, уз кога сада ова партија покушава да изгради нови имиџ у јавности. Углађени Андреј Пленковић, ново „умивено лице” ХДЗ-а, такорећи је из бриселске канцеларије сео у фотељу првог човека ХДЗ-а. Бивши „практикант” Дорис Пак, како се сама похвалила током говора на завршном митингу ХДЗ-а, није тип класичног страначког лидера, није превише вичан запаљивим политичким говорима који би подгрејали страсти у маси, али се зато труди да га има свуда. Кампању је провео прелазећи дневно и по хиљаду километара, па малтене није било кафића и пијаце у које током протекла два месеца није свратио. Јуче, последњег дана предизборне кампање, разговарао је са грађанима у загребачкој Градској кавани.

И последње његово обраћање присталицама на Цветном тргу било је досадњикаво, у духу бриселског бирократе, а да ипак не би потпуно бацио под ноге досадашњи имиџ ХДЗ-а ипак је за сваки случај споменуо „Милошевићеву агресију” и похвалио Дорис Пак како је помагала Хрватској од 1990. године, „у сваком тренутку, почев од одбране од Милошевићеве агресије па до уласка у Европску унију”.

Колико је везана за Хрватску Пакова (у нашој јавности позната као велики антисрпски лобиста) показала je и на овом окупљању ХДЗ-а. Њен острашћени говор био је најупечатљивији део митинга. „Ви знате колико волим вашу земљу, за Хрватску сам се заузимала целог свог политичког живота. Молим вас да изаберете Андреја Пленковића и његов нови ХДЗ. Андреј је прави Хрват и Европљанин, нека Бог чува Андреја и Хрватску”, узвикивала је узбуђена Пакова праћена бурним аплаузом.    

Без обзира на неке острашћене тренутке на овом скупу, очигледно је да су пред ове ванредне изборе (прве такве врсте у Хрватској), ХДЗ и СДП заменили улоге. Пленковић је умереном реториком, како то примећује „Јутарњи лист”, „пецао” гласове центра, а Милановић агресивношћу покушао да задобије гласове деснице. Овакав приступ, ако се истраживања покажу тачним, ни једнима ни другима неће помоћи да се битније одлепе од позиције на којој су се нашли после прошлих избора. Дакле, опет ће имати приближан број гласова, то јест саборских заступника, и опет Хрватска у изборној ноћи неће знати каква владу да очекује.   

Велики број аналитичара уверен је да ће ХДЗ и Мост Боже Петрова ипак и овога пута чинити окосницу нове владе. Иако се Милановић чувао критика на рачун Петрова, многи су уверени да ће градоначелник Метковића ипак пре прићи Пленковићу. Тим пре што је већ као неку врсту услова за сарадњу са СДП-ом тражио да Милановић оде с чела странке.  

Ако се буде држао овога Хрватска ће опет имати исту владу коју је срушила пре шест месеци. Међутим, ни Петров није баш увек доследан представи какву би о себи желео дати. Уосталом, два дана пред новембарске изборе прошле године на Тргу бана Јелачића обећао је и потписао да неће улазити ни са ким у коалиције. Али, не само да је формирао владу с Карамарком, то јест ХДЗ-ом, него је најпре договорио коалицију са СДП-ом, а затим у последњем часу (упућени кажу због притиска Католичке цркве) пришао ХДЗ-у. Истраживања говоре да ће Мост после ових избора остати „окрњен” за седам мандата у сабору. Ова коалиција, без обзира на заслуге у истеривање на чистац афере са Карамарком и његовом супругом, полако али сигурно губи упориште у бирачком телу. Ипак ће, верује се, бити неопходан за прављење нове владе.

И док се Мост урушава, расте Живи зид, али и Коалиција за премијера загребачког градоначелника Милана Бандића. Живи зид, који предводи Иван Велибор Синчић, профилисао се као радикалнија лево оријентисана партија, помало и анархистичка и као таква узима гласове Мосту и СДП-у. У неким су комбинацијама и за формирање владе ако Мост буде сувише затезао.

Већ је такорећи извесно да ће и Бандић бити један од добитника ових избора. На прошлим изборима освојио је два мандата, а сада би могао добацити и до седам мандата. Због таквих прогноза Бандић се нашао на мети критике јер, тврде његови политички противници, купује гласове бирача. Тако је из градског буџета на почетку школске године поделио уџбенике свим основцима и средњошколцима, па и онима који имају пребивалиште у Загребу, али су на школовању негде другде. Књиге су добили и сви Роми у Хрватској.

Бандић пак на све критике одговара у свом стилу – да ће бити премијер, „ако не сада, а оно 2020” и чак одржава седницу „своје” владе у Книну. Последњих дана је на мети критике јер је, незадовољан питањима, водитељку РТЛ-а која је радила са њим интервју испрозивао зато што нема деце.       

За разлику од Бандића, ХДЗ је јуче на Тргу бана Јелачића делио кесицу са по три јабуке. Али и за тај поклон се створио дугачак ред. На штанду СДП-а, односно Народне коалиције, више нису имали бесплатних флашица са водом, па њихови активисти нису успели да поделе сав промотивни материјал. Последње сате кампање пред предизборну тишину која је почела у поноћ Милановић и Пленковић искористили су за ТВ дуел. Било је то њихово друго одмеравање снага пред камерама у два месеца дугој изборној кампањи.

Истраживање: српско-хрватска препуцавања требало би утихнути

Узроке сукоба Београда и Загреба грађани Србије виде пре свега у предизборној кампањи у Хрватској и сматрају да ће после тамошњих избора ти односи бити побољшани. То је показало истраживање агенције „Фактор плус”, према којем свега девет одсто испитаника у нашој земљи очекује даљу ескалацију – од  препуцавања до могућности оружаних сукоба. С друге стране, да ће заоштравање односа Србије и Хрватске ескалирати само у вербалном смислу, мишљење је 23 одсто анкетираних, док највише њих – 40 одсто – очекује да ти односи полако постају коректнији.

Коментаришући ове налазе, Владимир Пејић из Агенције „Фактор плус” наводи да они дају разлога за оптимизам, јер грађани очигледно нису заинтересовани за нове сукобе, за које немају „снаге ни енергије”.

„Грађани не узимају превише озбиљно напетости између Београда и Загреба, мисле да они кратког даха и да не могу довести до веће нестабилности. Наравно, грађани сваке земље склони су да држе своју страну, али нисмо хтели да идемо с тим питањем ко је у праву а ко не, јер се ти резултати могу претпоставити. Ипак, ови резултати не указују да постоји неки генератор већих сукоба”, наводи Пејић.

Истраживање је показало и да чак 53 одсто испитаника подржава став Владе Србије да не узвраћа на провокације из Загреба. Четвртина анкетираних, пак, залаже се да Београд узврати истом мером, док 12 процената сматра да Влада Србије треба да искаже знатно помирљивији тон. Такође, 11 одсто мисли да би званични Београд требало, уз избегавање заоштравања кризе, да истовремено упозорава ЕУ и САД на неоснованост хрватских оптужби.

Д. Б.