На терену се показује личност

„После Драгана Џајића у Београд је, из Уба, дошао један млади, снажни, талентовани фудбалер. Публика га је дочекивала поздравом – Дуууле Сааавић. И онда сам мислио да човек који има својих пет минута, који је то доживео, може да буде миран и намирен, чија је сујета нахрањена, и који тада може да учини нешто и за Црвену звезду, спорт уопште, па и више од тога”, казао је о Душану Савићу (52), у овој рубрици Матија Бећковић, песник и академик.

Волео га је и Милош Црњански, који је у младости био центарфор Баната из Панчева. Сврстао га је у расне нападаче, налик на енглеске, а истицао је и: „Лепо је грађен, лепо васпитан”.

Звездин голгетер је играо и у Шпанији и Француској. Ожењен је новинарком Марином Рајевић с којом има синове Уроша (20) и Вујадина (17). Представник је Црвене звезде у Форуму клубова Европе и члан Управног одбора Радио телевизије Србије.

Ипак, није проглашен за Звездину „звезду”. Међутим, народ га је изабрао за „заштитни знак” Звезде, Београда и Србије. Из више разлога...

Шта сте научили у фудбалу?

Исто оно што, како сам прочитао, мисли и Албер Ками, чувени француски књижевник и нобеловац, који је играо фудбал у Алжиру, где је рођен. Кад су му поставили слично питање рекао је: „Све што сам научио у животу о људској одговорности и моралу – дугујем фудбалу”. На терену се најбоље показује личност. Ту ништа не може да се сакрије. Тачно се види ко је храбар, а ко кукавица, ко је друг, а ко егоиста...

Шта никад нећете заборавити?

Из сећања не могу да избришем радост кад смо освајали трофеје и тугу кад смо их губили. Посебно памтим најважније голове које сам постигао. Сећам се оног који сам дао у Купу Уефе 1979. Арсеналу у Лондону. Изједначио сам на 1:1 два минута пре краја, а у Београду смо победили с 1:0. Тај гол је те сезоне проглашен за најлепши у том такмичењу!

По чему још памтите ту сезону?

По „сто” радости и једној тузи. Тада смо из Купа Уефа, поред Арсенала, из такмичења избацили низ одличних екипа: Динамо из Берлина, Спортинг из Хихона, Вест Бромвич, Херту из Берлина... А у финалу смо, после ремија у Београду (1:1), изгубили у Диселдорфу од Борусије из Менхенгладбаха с 1:0. И што је најтужније тај гол смо примили из пенала који није постојао. А три пута смо погодили оквир гола. Чак су и Немци навијали за нас. И сад се најежим кад о томе причам... У тој генерацији смо били: Дика Стојановић, Никола Јовановић, Муслин, Пижон, ја, Шестић, Крмпотић, Јовин, Миловановић.

Ко је био вођа генерације?

У свим клубовима оне Југославије је било много добрих играча, али Владимир Петровић Пижон је био испред свих. Био је у фудбалу оно што је Фишер био у шаху. Изузетно смо се разумели на терену, а хвала Богу, и у животу. Погледима смо се договарали. А и у другим екипама су били асови: Моца Вукотић (Партизан), Сафет Сушић (Сарајево), Велимир Зајец (Динамо), Јурица Јерковић и Ивица Шурјак (Хајдук), Мехмед Баждаревић (Жељезничар)...

Упоредите Црвену звезди некад и сад?  

Тешко је говорити о садашњем тиму који се сваких шест месеци мења, а ми смо играли по шест-седам година заједно. У иностранство нисмо могли да одемо пре 28. године. Као клинац сам знао имена свих играча из свих клубова, а сад то није могуће. Играчи оду у иностранство преко ноћи. И са 18 година! Некад су се у фудбалу развијали таленти, а сад немају времена ни да се упознају.

Шта мислите о избору Звездиних „звезда”?  

Праве звезде су Рајко Митић, Драгослав Шекуларац, Драган Џајић и Владимир Петровић Пижон, а није Драган Стојковић Пикси, јер није испунио све критеријуме: да је велики играч, да је поникао у Звезди и да је предводио генерацију десет година. Од свега тога он је само – велики играч.

А да ли је неко испунио све критеријуме, а није проглашен за Звездину „звезду”?

Пре свих то је Владимир Југовић. Он је играч Црвене звезде са највише трофеја, а и члан је тима који је 1991. био шампион Европе и света. Та генерација, у којој су били још Михајловић, Савићевић, Просинечки, Панчев, Белодедић и остали је оштећена кад је у питању избор Звездине „звезде”. Тиме је и та прича о Звездиним „звездама” завршена. Већ 20 година нико нема то признање. Сад би требало смислити неку нову причу на ту тему.

Ваш син Вујадин је фудбалер. Какве су му могућности?

Ове године је потписао уговор са Звездом, члан је омладинске селекције Србије. Волео бих да буде бољи и успешнији од мене. Висок је 194 центиметара, има и добар скок, одлично игра и главом, центархалф је. Звали су га Милан, Сампдорија и Бреша, али су моја и његова животна жеља да прво буде првотимац Звезде. Мој старији син Урош се не бави спортом. Воли економију и добар је студент.

Како сте доживели хапшење Џајића?

Много тешко... И то не само Џајића, већ и Цветковића, Маринковића, Буторовића... Да ли има неке њихове кривице – не знам, али начин њиховог привођења је ружан и непотребан. Велика је штета таквим поступцима полиције нанета и Србији. То Немци не би урадили Бекенбауеру, Французи Платинију, Енглези Чарлтону...

Шта очекујете од Србије и света?

Не очекујем ништа лепо у односу оних напољу према нама, јер они овде нису завршили посао. Немају они наум да нам трасирају пут за бољи живот. Напротив, њихова намера је да наставе растурање и уништавање Србије и овог народа. Није оно бомбардовање и тровање осиромашеним уранијумом било случајно. Мислим да ми, као народ, морамо да се опаметимо.

Да ли Ви припадате Европи?    

У сваком случају, али не овој Европској унији. Видим себе у правој Европи, са старим вредностима, а не у овој пљачкашкој, која у свакој земљи узима оно најбоље, а никога не поштују. Матија Бећковић је био у праву кад је рекао: „Косово је најскупља српска реч”. Сад нам нуде целу Европску унију за Косово.

Није запамћено да јаки мењају став.

Али, запамћено је да због бахатости падају. Нису падали кад се то гледало скрштених руку. Постоје разне врсте отпора. И Ганди је оборио енглеску империју. У историји чевечанства није забележено ово што нама раде ових 20 година. Не љуте ме ови са Запада. Они користе закон јачег. Наравно да са њима нема договора. Али, љуте ме ови наши који хоће да нас уведу у такву Европу...

За кога ћете да гласате?

Гласаћу за опцију која поштује Србију, српски народ и српску територију. А то су ставови Војислава Коштунице и Томислава Николића. С њима сам се неколико пута срео, али их не познајем лично.

Шта имате од личне „територије”?

Имам мање него што се мисли: стан у Београду, викендицу на Златибору, две гарсоњере у Паризу, које издајем, и, с братом, кућу у Убу. Немам рачуне у банкама. Имам плату у Звезди и као члан Управног одбора РТС.

О чему расправљате у РТС?

Смета ми што због неких старих рачуна још немамо сателитски програм у Канади, Америци и Аустралији. Има још проблема, али верујем да ћемо све то да решимо.

Како бирате пријатеље?

Пријатељ ми је онај коме могу да се поверим, који ће ме саслушати и можда ме неће разумети, могуће је да ће ме и прекоравати... Али, важно је да то никоме неће рећи. Чувам такве пријатеље, поверење и оданост. Један од њих је Пижон.

Да ли верујете у пријатељство са женом?

Верујем, мада зависи кад је створено и на којим основама. Додуше, има људи који у ту врсту мушко-женских односа не верују. Мени су такве особе као сестре.

Ко Вам је најближи од уметника?

Сликар Љуба Поповић. Из истог смо краја, он је Ваљевац. Виђамо се и овде, и у Паризу, а преко лета, понекад, одем код њега на Халкидики, где летује по три месеца. Добро познаје Европску уније и свом душом је против ње. На истим таласним дужинама су и Мома Капор, Емир Кустурица, Добрица Ћосић...

На који начин прихватате веру?

Однос према Богу је лична, приватна ствар. То није за било какво експонирање. Неки свештеници и владике су ми велики пријатељи. Осећам велику радост што о вери могу и с њима да разговарам.

Има ли неки спорт еротски набој?

Женска одбојка. То је леп спорт, а играју га лепе девојке, дугих ногу и витког стаса.

Шта волите код важе жене?

Волим њену памет, оданост породици, женственост... С њом ми никад није досадно. Непредвидљива је, препуна изненађења, уноси радост у мој живот. Ценим и њен професионални, па и приватни став, њен карактер, око кога нема погађања.

А шта тражите од љубави?

Пре свега разумевање, пажњу. Нису ми потребни претерана љубав и огромна страст с неком која ме уопште не разуме.