„Кир Јања” отвара вршачки фестивал

Вршац – На овогодишњем 24. по реду Међународном фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен”, који се одржава од 21. до 29. октобра, чији је мото „Класика: и отров и лек!”, у званичној конкуренцији биће приказане следећа остварења: „Родољупци”, Ј. Стерија Поповић, Народно позориште Београд (режија Андраш Урбан), „Перикле”, Виљем Шекспир, Шабачко позориште (режија Никита Миливојевић), „Хроми идеали” по роману Милутина Ускоковића „Чедомир Илић”, драматизација Олге Димитријевић, Народно позориште Ужице (режија Златко Свибен), „Сан летње ноћи”, Виљем Шекспир, Књажевско-српски театар Крагујевац (режија Петер Валтер Полиц), „Марија Стјуарт”, Фридрих Шилер, Народно позориште Београд (режија Милош Лолић), „Авети”, Хенрик Ибзен, копродукција Хартефакт Београд, Битеф театар Београд, Фестивал Месе Сарајево, Град театар Будва (режија Андреј Носов).

Домаћини, Народно позориште „Стерија”, по традицији, отвориће овај међународни фестивал представом „Кир Јања” Јована Стерије Поповића, у режији Горана Цветковића. То ће, истовремено, бити и премијерно извођење овог комада.

Према речима селектора и директора „Вршачке позоришне јесени” Ђуре Мрђе, позвано је и Српско народно позориште из Новог Сада, са представом „На Дрини ћуприја”, у режији Кокана Младеновића, али је из Новог Сада стигло објашњење да је ово дело немогуће играти у условима којима располаже и нуди вршачка сцена, „мада ми је у прелиминарним разговорима речено да `На Дрини ћуприја` може да се игра”. „Додуше, за ову представу је потребно минимално 80 расветних тела, а ми располажемо са само 30, па је ово и тренутак да се позабавимо сценом и техничким условима”, каже директор.

Фестивал ће бити у знаку Јована Стерије Поповића (210 година од рођења и 160 година од смрти) и Виљема Шекспира (400 година од смрти).

– Погледао сам око 40 представа, највише у Србији, али и у Словенији, Хрватској, БиХ и Црној Гори. Понуда је била велика, а у шири избор је ушло двадесетак остварења. Селекцију су, морам да кажем, „скројиле” и финансије. Градска самоуправа и привреда града су максимално стали иза овог фестивала. Ове године, међутим, остали смо без финансијске подршке Министарства културе, јер нам није прошао пројекат, и без средстава Покрајине, рекао је Мрђа, нагласивши да је пројектовани буџет фестивала 4,7 милиона динара, „а ми бисмо били задовољни и са милион динара помоћи”.

Припремљен је и богат пратећи програм фестивала.