Сурова етика капитализма

Суботица – После осам година, редитељ Златко Паковић поново ради у институционалном позоришту, а атмосфера у суботичком театру „Деже Костолањи“, где су сви спремни све да раде, потпуно наликује на неку од уиграних малих трупа са којима обично сарађује. Паковићу прија и чињеница да према сопственом уверењу ради у најбољем театру у земљи.

На сцену „Деже Костолањија” поставља дело које се бави горућим питањем садашњице: „Капитализам – геометријским редом изложен“. „Капитализам је кључна тема света и европског позоришта данас која тражи јасну и разговетну представу”, објашњава Паковић за „Политику“. Писање драмског текста донело му је, каже, много несанице јер је ова тема као хидра – посечете јој главу, а на том месту израсту две. У поднаслову се позвао на Спинозу и његову „Етику“, једну од темељних књига о темељној теми европске мисли коју је и он геометријским редом изложио.

„Капитализам је геометријским редом изложен јер он није само друштвено политички систем, већ етика, али и начин осећања и чулности, капитализам је облик васпитања, образовања, и та етика, где год је могла, а могла је свугде, до краја је изагнала морал. Спиноза се, како сам вели, на исти начин, геометријски, бави и Богом и баналним стварима, јер етика задире у све, а то исто чини и капитализам. Данас по целој Србији и Хрватској имате, на пример, продавнице „Идеа”. Власништво су човека који запошљава 63 хиљаде људи, што је мала држава, један полис. Идеја је кључна европска реч, кључни појам, без којег не можете говорити о истини. Данас се на сваком кораку сусрећемо са овим појмом идеје који је постао пука конзумеристичка реалност. Капиталистички начин размене присутан је и у љубавном односу, али и у позоришту, које је по својој идеји најсубверзивнији изум европског ума. Уђите, дакле, у Иде(ј)у и купите шта вам срце жели! Капитализам је лукаво изградио, и то је његово највеће достигнуће, чак и методе отпора самом себи да би могао да их држи под контролом. Имате позоришне представе које говоре против капитализма и на томе се све завршава јер је у њих, у сам начин рада на представи, у сам начин односа публике и људи на сцени, унет тај капитал-однос, каже Паковић који у представи раскринкава и ову димензију капитализма.

Драмска нит представе почива на домаштаној реалности где мигранти у Суботици, да би преживели, стварају капиталистичку фирму за прераду пацова. Предузеће опстаје јер овде, осим миграната има и другог гладног света, само је потребно превазићи конвенције око врсте меса које код нас није уобичајено за људску исхрану.

За Паковића мигранти, као последица алавог глобалног капитала и радници „Јуре“, као синоними израбљивачког капитала стоје у истој равни. „Они су понижени и увређени, а да би опстали приморани су да прибегну капиталистичком начину. Дакле, не можете преживети ако нисте капиталиста или роб капитала, који пак има две могућности: или да се побуни и, највероватније, страда, или да има илузију и „идеју” да су његови окови његово приватно власништво из којег ће и сам исцедити профит. То је највиши облик перверзије капиталистичке етике. Ми смо живели у периоду реалног социјализма са свим његовим немалим манама, али је то било неупоредиво хуманије друштво. Овај капитализам нема хуманости и подржава егоманијаштво које видимо од врха друштва у земљи до фирми где добијамо те мале голе отоке у предузећима у којима су људи приморавани на разне мучне односе, али се о томе ћути јер је боље имати кору хлеба него је немати”.

У разрешењу ових односа Павковић сматра да Европа треба да се врати својим коренима. „Ми у европској култури имамо путоказ, имамо темељна дела литературе: Јеванђеља и 'Манифест комунистичке партије'. Хајнрих Хајне, под утицајем младог Маркса, написао је 'Зимску бајку', у представи је помињемо, где песника прати прилика покривеног лица. Она песнику каже: 'Ја сам дело твојих речи'. Верујем да ће такав бити и одговор који ће доћи под утицајем судбине ових људи који сада по нужди долазе у Европу као грађани другог реда. Мигранти су у истом проблему као радници у овом делу Европе, они су браћа и сестре оних који раде у 'Идеи' или 'Јури', али то је тешко препознатљиво у свакодневном животу јер их капитализам хушка једне против других“, каже Паковић.

Премијера „Капитализaм – геометријским редом изложен“ је 22. децембра, композитор је Силард Мезеи, драматург Ката Ђармати, у представи играју Имре Елек Микеш, Емеше Нађабоњи, Габор Месарош, Борис Кучов, Золтан Молнар и Хелга Деметер, а кореограф је Анико Киш.