Где је нестала Ивкова кућа

Ниш – „Рођен сам 1947. у Нишу, у кући која је срушена неколико година касније, на углу садашњих улица Николе Пашића и Наде Томић. На том истом месту саграђена је стамбена зграда у којој је моја породица добила стан и у којем сада живимо. У тој кући, коју је мој чукундеда Спира Палигорић саградио крајем 19. века, а за то имам оригиналну документацију, тапије и све остало, живели су сви моји преци. Данас и ја, као представник четвртог и мој син Милош из петог колена Палигорића. И, никада, ама баш никада Живко Михајловић, нишки јорганџија, познатији као газда Ивко, из дела Стевана Сремца „Ивкова слава“, овде није живео. Обманути су грађани, стављена је „мрља“ на део богате историје Ниша, спомен-обележје газда Ивку постављено је на погрешном месту, далеко од његове куће. Тражим да се отклоне лажи и неистине, да се исправи велика и неопростива грешка, доказаћу пред судом да су град Ниш и његови грађани од неуких и нестручних, али веома безобразних људи, преварени“.

Све ово, готово у даху, испричао је јуче за „Политику“ Михајло Палигорић, потомак старе нишке породице, чији се чукундеда Спира, са братом Симчетом, из Врања у Ниш доселио 1879. године. Михајло је спреман, како каже, „живот да положи“ за истину и неће одустати док се спомен-плоча, коју је Градска општина Медијана открила октобра прошле године у знак сећања на еснафски и чорбаџијски Ниш и (Ж)Ивка Михајловића – не уклони из „његовог дворишта“.– Цео потез, од угла са садашњом Улицом Николе Пашића, до центра Ниша, звао се Муфтијски сокак, касније Улица краљице Драге, па Телеграфска, јер је ту био први телеграф у граду. На крају, добио је име по народном хероју Нади Томић, чији је отац Лазар између два светска рата, недалеко од наше куће имао највеће стовариште у граду. И ту је постављена спомен-плоча на којој пише: „На овом месту била је кућа Ивка јорганџије, где се славио Ђурђевдан“. То је озбиљна обмана. Сасвим на другом крају града, преко пруге Ниш–Димитровград, у Шефтели сокаку (данашњој Таковској улици), била је кућа (Ж)Ивка Михајловића – прича Палигорић.

Како је могло да дође до овакве и велике грешке?– Грешка је и у књизи Борисава Андрејевића „Споменици Ниша“, Никога не питавши, и без консултације са било ким од нишких старих породица, кустос Народног музеја Јован Младеновић предложио је, а одговорни у општини Медијана прихватили, да се спомен-обележје постави на погрешном месту. Када сам упозорио кустоса на превид и неистину, одбио је и да разговара са мном. Онда сам се званично, писмом, обратио Народном музеју, одакле сам добио одговор да се ова установа ограђује од Младеновићевог поступка, наводећи да иза пројекта и спомен-обележја музеј не стоји, већ је то била грађанска иницијатива самог кустоса.

Обратио се Михајло и Заводу за заштиту споменика у Нишу, одакле му је стигао одговор „да се Завод сагласио са постављањем спомен-обележја и подржао иницијативу, али без прецизне локације“. Палигорић се више пута обраћао и надлежнима у Медијани. Није још добио одговор, а Драгана Михајловић из ове нишке градске општине за наш лист наводи:– За нас није ништа спорно. Покренута је иницијатива, обезбеђена су средства и спомен-обележје је урађено. Постављено је после бројних консултација са најодговорнијим службама, органима и установама културе и историје Ниша. Нико до сада није оспоравао ни саму идеју, као ни локацију на којој је спомен-плоча постављена. Не разумем да неко сада покушава све да оспори и оптужује нас да смо обманули грађане...

Обратили смо се поново Михајлу Палигорићу, који на ово одговара:– Ако спомен-плоча не буде уклоњена са дефинитивно погрешног места и не буде постављена тамо где је била кућа Ивка јорганџије, тужићу кустоса Јована Младеновића и Градску општину Медијана редовном суду! Моја породица и све старе Нишлије уопште немамо ништа против оваквог обележавања историје нашег града, али о томе мора да се води много више рачуна, а не да се историја прекраја и грађани обмањују. А ово је обмана коју нам нико неће опростити.