Ђавоље пихтије

Мртвачка звона ипак не звоне за грешним душама мештана Руменке, пошто су се гурмански јеретици преплашили упозорења Иринеја бачког и покајнички одустали од мрсне приредбе у време часног поста.

Јести пихтије у марту заиста је јерес, као испијање куване ракије у августу. Или као наручивање ћевапа у пицерији. Организатори „Пихтијаде” у вароши поред Новог Сада желели су да направе мрсну светковину која се не поклапа са календаром СПЦ, што је Иринеја бачког толико ражестило, да је им је упутио отворено писмо у којем их је анатемисао као да су изасланици нечастивог који „паорским сладоледом” прете духовном здрављу и уносе немир у срца дисциплинованих верника.

Иринеј бачки је тврда срца био и није амнестирао пихтије. Одбацио је оправдања неверника да су желели да развијају туризам и повећају буџет, у свеопштем залагању за привредни раст земље. Мештани су, наравно, имали избор. Да свако од њих који смаже пихтије, или учествује у њиховој дистрибуцији, буде проглашен за „персону нон грата” у Цркви, да му се забрани да учествује у верским обредима и да им епархија изда смртовницу, уз музичку пратњу са звоника.

Схвативши да могу бити прогнани из Цркве, организатори су прогнали пихтије из села. Неки од њих су протестовали због великих притиска којима су били изложени, сматрајући да је Иринеј претерао, претећи да ће за њих затарабити рајска врата и пут ка вечном спасењу.

Али, како је Србија секуларна држава, питање је могу ли божји изасланици спречавати овоземаљске бенигне манифестације, иако лекари задужени за кардиоваскуларни систем тврде да пихтије угрожавају много више телесно, него духовно здравље. Многи Срби се и прехладе од претеране конзумације пихтија.

Чувари небеског поретка ипак су, као и у случају кобасицијаде у Турији, или куленијаде у Бачу, прешли границу доброг укуса, јер је тешко поверовати да су, осим кулинарских, завереници имали ђаволске намере. Неће ваљда гурманлук у време молитви, смирења и уздржавања од искушења толико уздрмати темеље наше вере, да би се Црква тако страствено борила против локалних колебљиваца.

Зар су од свих проблема у Србији, попут напетости на Косову и Метохији, Македонији и Босни, или порасту вршњачког насиља, смањењу наталитета и одласку младих из земље, за духовне вође најважније управо пихтије – кад им време није?

Чак је Епархија бачка припретила да ће позвати вернике да стану у одбрану светог поста, ако се пихтијада евентуално одржи. Зар да удари Србин на Србина због традиционалног деликатеса око којег су укуси заиста подељени? Неки их обожавају, неки не могу очима да их виде.

Покајници из Руменке се нису сетили да у своју одбрану помену како пихтије можда и нису најприкладније за вернике који посте, али да у себи ипак садрже бели лук, те ће нечастиви, ако је и имао евентуалну намеру да се мота око Руменке и заведе праведнике, збрисати оданде, чим га омирише.