Де Ниро бацио око на резиденцију СФРЈ

У Београд, највероватније крајем априла, долазе представници бивших југословенских република како би се договорили о подели преостале 51 некретнине заједничке државе која се налази у иностранству, чија је вредност 110,6 милиона долара. Србији, према том споразуму, од ове имовине припада 39,5 одсто, односно 43 милиона долара.

„Тачан датум одржавања 19. састанка Мешовитог комитета за расподелу дипломатске и конзуларне имовине бивше СФРЈ још није утврђен и у току су консултације држава сукцесора о термину”, каже за „Политику” Вељко Одаловић, генерални секретар Министарства спољних послова Србије, али и додаје да је до сада било неких идеја да се скуп одржи крајем априла или средином маја.

Бивша Југославија је широм света имала 123 дипломатско-конзуларна представништва, резиденције и стана и до сада су по Анексу Б Уговора о питањима сукцесије подељене 72 некретнине. Србија је добила 30, Хрватска 18, Словенија и Босна и Херцеговина по 10, Македонија четири објекта. Одаловић истиче да на београдском састанку није реално очекивати и коначан договор о преосталим некретнинама, али ипак очекује напредак у деоби неких објеката. Посао кочи и чињеница да имовина још није у потпуности пописана.

Симона Вучак из Министарства спољних послова Словеније указује да је списак од 123 амбасаде, конзулата и стана непотпун: „Словенија је дошла у посед докуменaтa за неколико станова у Риму који припадају бившој СФРЈ, а нису укључени у листу Анекса Б. Осим тога, још неке државе наследнице и даље покушавају да добију тачне информације о власништву неких других објеката”, истиче Вучакова.

И Вељко Одаловић потврђује да је Словенија на прошлом састанку на Брду код Крања представила податке из италијанских земљишних књига, према којима постоји један број станова који у Риму који се воде као власништво СФРЈ, а нису евидентирани у Додатку Анекса Б. Београдски састанак требало би и да погура продају пет свакако највреднијих објеката у Њујорку, Токију, Берну и Бону, чија се вредност процењује на 70 милиона долара.

У Њујорку се налазе две најатрактивније некретнине, од којих је једна шестособни дуплекс апартман с четири купатила, на адреси Парк авенија 730, на који су, како је писала америчка штампа, бациле око и филмске звезде Роберт де Ниро и Џек Николсон.

Поводом огласа за ангажовање посредничке агенције за продају ових пет некретнина у пакету, „Њујорк пост” је написао да је пентхаус у Парк авенији, који сада вреди више од 20 милиона долара, а не користи се од 1992. године, југословенска влада купила 1975. године за 100.000 долара.

Друга непокретност, такозвана Бикманова кућа, која је под заштитом града Њујорка, налази се на Петој авенији 854, преко пута Централ парка. У овој кући на 3.650 квадрата сада се налази Мисија Србије при УН, а како пише „Њујорк пост”, цене сличних некретнина на тој локацији достижу између 28 и 36 милиона долара.

„Преговори о ангажовању посредничке агенције су у финалној фази. У овим сложеним преговорима учествују све државе сукцесори и потписивање уговора очекује се у кратком року. Тек после закључивања споразума с посредничком агенцијом креће друга фаза, проналажење потенцијалних купаца и на крају продаја ових пет некретнина”, каже Вељко Одаловић.

На састанку у Београду разговараће се и о објектима и земљишту у Адис Абеби, Њу Делхију и Москви око којих постоје спорења. У словеначком Министарству спољних послова кажу да имовина у Индији и Русији не може да припадне искључиво Србији. У случају Њу Делхија уговор о коришћењу не укључује одредбу о реципроцитету, а за амбасаду СФРЈ у Москви истичу да је изграђена на парцели у власништву Совјетског Савеза. По основу реципроцитета и СССР је изградио амбасаду у Београду на земљишту у власништву Југославије. Зато Симона Вучак истиче и да Словенија, па чак и Руска Федерација, могу бити наследнице, позивајући се на споразум из 1958. године.

Одаловић објашњава да, кад је у питању Москва, сам Додатак Анекса Б споразума о питањима сукцесије напомиње да је у питању „реципроцитет, односно чињеница да су земљишта за изградњу ДКП бивше СФРЈ и бившег СССР-а уступљена у Москви и Београду на реципрочној основи по Споразуму из 1958. године између Владе ФНРЈ и бившег СССР-а”.

Генерални секретар МСП-а Србије сматра да Словенци нису баш у праву кад полажу право на објекат у Москви.

– Примера ради, поменути споразум предвиђа трајну обавезу страна уговорница „да се на зградама и оградама, као и на тротоарима поред ових зграда и земљишта амбасада не постављају никакви објекти који служе градским везама и комуникацијама”. Тако се оправдано поставља питање како ће нека друга држава сукцесор бивше СФРЈ, осим Србије, то да гарантује руској уговорној страни. Јер се та непокретност налази на нашој територији и било каква одлука о томе јесте суверено право Републике Србије – објашњава Вељко Одаловић.

Хаџикапетановић: БиХ задовољна спровођењем Анекса Б

Иако цели процес деобе имовине бивше СФРЈ траје веома дуго, спровођење Анекса Б је знатно испред осталих анекса из Споразума о питањима сукцесије, јер ми једино у тој области данас имамо конкретне резултате, каже за „Политику” Аднан Хаџикапетановић, секретар Министарства спољних послова Босне и Херцеговине, уочи састанка у Београду. „Спровођење Анекса Б реализује се добром динамиком, а на последњем састанку донета је одлука која отвара могућност и чешћих сусрета, како би се што брже решавала оперативна питања, која су предуслов за што квалитетнији исход састанка Заједничког комитета”, каже Хаџикапетановић.