Ни дана без „Политике”

– Са­мо та­ко на­ста­ви­те, без „По­ли­ти­ке” пен­зи­о­нер­ски жи­вот не би био то што је­сте. Ваш и наш лист је ипак обе­ле­жио епо­ху. У на­шем жи­во­ту је сва­ко­днев­но. Као што оба­ве­зно ше­та­мо по Шу­ма­ри­ца­ма, јер жи­ви­мо у бли­зи­ни тог спо­мен-пар­ка, или чи­та­мо књи­ге, та­ко не мо­же­мо да про­ве­де­мо дан без „По­ли­ти­ке” – ка­жу Ми­ро­слав (80) и Мир­ја­на (77) Ку­бу­ро­вић, про­фе­со­ри у пен­зи­ји.   

Ми­ро­слав је за­вр­шио два фа­кул­те­та – При­род­но-ма­те­ма­тич­ки и По­љо­при­вред­ни. По­сле 39 го­ди­на рад­ног ста­жа, у пен­зи­ју је оти­шао са Агро­ном­ског фа­кул­те­та у Чач­ку где је био ре­дов­ни про­фе­сор на ка­те­дри за ге­не­ти­ку и се­лек­ци­ју ра­тар­ских кул­ту­ра. Ње­го­ва су­пру­га Мир­ја­на за­вр­ши­ла је При­род­но-ма­те­ма­тич­ки фа­кул­тет, а пен­зи­о­ни­са­ла се по­сле 37 го­ди­на. Би­ла је про­фе­сор би­о­ло­ги­је у Пр­вој кра­гу­је­вач­кој гим­на­зи­ји.

– У гру­пи сам оних „бо­га­ти­јих” пен­зи­о­не­ра. Од сво­је пен­зи­је мо­гу да пре­жи­вим ме­сец, али ипак тре­ба ре­ћи да ми је ме­сеч­ни чек сма­њен за чак 6.500 ди­на­ра што, при­зна­ће­те, ни­је ма­ло. Да жи­вим сам био бих у про­бле­му ка­ко пре­жи­ве­ти ме­сец, а ова­ко са су­пру­гом мо­гу нор­мал­но да функ­ци­о­ни­шем. Ипак, ако се зна да за ко­му­на­ли­је тре­ба да одво­ји­мо око 15.000 ди­на­ра ме­сеч­но, он­да не мо­же­мо да при­ча­мо о пре­ве­ли­ком ужи­ва­њу у пен­зи­о­нер­ским да­ни­ма – ка­же Ми­ро­слав. 

Овај ви­ше­де­це­ниј­ски чи­та­лац „По­ли­ти­ке” из Кра­гу­јев­ца сма­тра да су „бо­га­ти” пен­зи­о­не­ри, а ме­ђу њи­ма су и прав­ни­ци, еко­но­ми­сти, про­фе­со­ри и ин­же­ње­ри, и те ка­ко до­при­не­ли при­вред­ном на­прет­ку зе­мље, али их је др­жа­ва ка­зни­ла про­гре­сив­ним ума­ње­њем пен­зи­ја. Ка­ко он­да одр­жа­ти по­зи­ти­ван дух под ста­ре да­не?

– Ни­је нам баш ла­ко, по­себ­но ка­да зна­мо да се све пре­ла­ма пре­ко на­ших пле­ћа. Упра­во су пен­зи­о­не­ри по­не­ли нај­ве­ћи те­рет фи­скал­не кон­со­ли­да­ци­је, а ни­ко то не уме да це­ни у дру­штву. За­то нам је и те­шко да увек оста­не­мо ве­дрог ду­ха – до­да­је он, и под­се­ћа да би др­жа­ва тре­ба­ло још ви­ше да бри­не о нај­у­гро­же­ни­ји­ма, кроз раз­не вр­сте по­пу­ста и суб­вен­ци­ја за ко­му­на­ли­је. 

Ми­ро­слав и Мир­ја­на Ку­бу­ро­вић су у бра­ку већ 54 го­ди­не. Има­ју си­на и кћер­ку и тро­је уну­ча­ди. За 39 го­ди­на ра­да, Ми­ро­слав је са­мо јед­ном био на бо­ло­ва­њу, на ме­сец да­на, и то због пре­ло­ма ру­ке и гри­па.