Бибијево „грешно” путовање

Лидера утицајне опозиционе странке Ликуд у израелском парламенту Бенјамина Нетанијахуа најзад је издало стрпљење. Медијска хајка и беспоштедно разапињање на „стуб срама” од када је јавност сазнала за његово путовање у Лондон („са супругом и од пара пореских обвезника”) у време „другог рата са Либаном”, августа 2006, баш, како пише део домаће штампе, када је нацији код куће био најпотребнији, толико су погодили, иначе, суздржаног Бибија, да се обратио суду.

Тужбу за клевету ( и одштету од 2 милиона шекела)Нетанијаху је поднео пре неки дан једном судији за прекршаје у Тел Авиву означивши као кривце, како су изјавили његови адвокати, популарно гледани домаћи ТВ Канал 10 и новинара Равива Друкера.

Поменути новинар, чија се ексклузивна информација о „грешном” путовању ослањала на поједине фактуре трошкова шестодневног боравка брачног пара Нетанијаху у британској престоници, а до којих је, наводно, „из поузданих извора” Канал 10 дошао у посед, покренуо је, назваће то касније Бибијеви партијски саборци, жестоки „лов на вештице”. И цео скандал, мишљења су, тако је оркестриран да дезавуише и што више дискредитује не само шефа странке већ и сам Ликуд уочи општих избора.

Иако су из штаба ове десничарске партије до јавности стизале поруке да је Нетанијаху, усред поменутог месеца, кренуо у важну „промотивну мисију” да, како кажу, „у острвској престоници надгласа арапску пропагандну машинерију” и да његово путешествије у пратњи супруге и телохранитеља „израелске пореске обвезнике није коштало ни један шекел”, штампа је тврдила друго.

Уз епитете да је реч о „незајажљивом политичару”, „обичној стипси –правом кир Јањи” који је у поменуто ратно време живео као „дебела мачка”, краљу „Биби I”, како су га поједини новинари крстили, ставља се на душу да је потрошио 131.000 шекела ( око 15.000 енглеских фунти) за једнонедељни излет, који није, по тврђењу неких службеника, пријавио етичком комитету Кнесета, како то налажу правила.

Закаснела тумачења прозваног „путника”, који је тако олако пренебрегнуо закон, а чији је чувар био док је седео у премијерској фотељи (од 1996. до 1999), а потом и као министар финансија израелске државе, нису уверила готово никог да је у Лондон кренуо „у име државе, а не на рачун државе”.

Док се на суду не докаже другачије, у јавности ће и даље колати разне спекулације, од тога да га је спонзорисао неки богати бизнисмен (верује се да је реч о Ђошуу Роуву, манчестерском филантропу који важи за најактивнију особу у прикупљању средстава за Израел), добро организована јеврејска заједница у Лондону или да је то нечији анонимни поклон, што је, по закону, најгора могућа варијанта. Тек садржај објављених фактура о трошковима боравка можда је понајвише ражестио вођу Ликуда: колико је потрошио на јело и пиће (17.000 шекела), а колико на прање рубља у хотелу ( 4.000), колико његова жена код фризера (2.500) и пошто су биле карте за позоришну представу на лондонском Вест енду( наводи се да је реч о 11,000).

И док Нетанијахуове партијске колеге поручују новинарима да се мање баве догађајем од пре годину и више дана, већ да се фокусирају на занимљивије теме, рецимо на проблеме које има актуелни премијер Ехуд Олмерт у вези са некретнинама или министар спољних послова Ципи Ливни, због неких контроверзних политичких постављења, штампа је узвратила ударац вешћу да Биби није добио позив од државног секретара САД Кондолизе Рајс да се виде током њене посете Израелу.

Сусрет са водећим опозиционим лидером, што је несумњиво Нетанијаху, део је уобичајеног државног протокола када страни званичници долазе у земљу. Рајсова, која је у Светој земљи боравила три дана састала се, крајем недеље, са премијером Ехудом Олмертом и министром спољних послова Ципи Ливни. Председника Ликуда је избегла. Да ли зато што је Нетањаху био један од љутих противника скупа у америчком Анаполису, чији је она, кажу, главни иницијатор или је нешто друго у питању повод је за нове спекулације о чему се ту заправо ради.

У међувремену, огласио се државни тужилац Менахем Мазуз изјавом да је после краће провере, а на инсистирање Ометз вочдог групе, утврђено да нема довољно доказа за покретање било каквог , „криминалног случаја”.