Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Радно лето у Петници

Више од хиљаду учесника – академаца, средњошколаца и основаца – похађаће програме у овој истраживачкој станици у току најтоплијег годишњег доба
Радно лето у Петници
Научни центар код Ваљева наставља мисију по ко­јој је по­знат ши­ром Евро­пе (Фо­тографије ИС Пет­ни­ца)

Пет­ни­ца – Ак­тив­но­сти у Ис­тра­жи­вач­кој ста­ни­ци у Пет­ни­ци код Ва­ље­ва тра­ди­ци­о­нал­но не ми­ру­ју у то­ку лет­њег рас­пу­ста и се­зо­не го­ди­шњих од­мо­ра. У го­ди­ни ка­да обе­ле­жа­ва три и по де­це­ни­је по­сто­ја­ња, наш нај­по­зна­ти­ји обра­зов­ни цен­тар за та­лен­то­ва­не сред­њо­школ­це и сту­ден­те има при­ли­ку да бу­де до­ма­ћин углед­ним го­сти­ма.

Та­ко је пре неколико да­на Алек­сан­дар Че­пу­рин, ам­ба­са­дор Ру­си­је, по­се­тио „Пет­ни­цу” и раз­го­ва­рао с мла­дим ру­ко­во­ди­о­ци­ма про­гра­ма, док­то­ри­ма на­у­ка и сту­ден­ти­ма док­тор­ских сту­ди­ја, као и струч­ним са­рад­ни­ци­ма ове ис­тра­жи­вач­ке ста­ни­це ко­ји до­ла­зе с мно­гих на­ших фа­кул­те­та и из на­уч­них ин­сти­ту­та.

Ам­ба­са­дор Ру­си­је је та­ко­ђе об­и­шао ла­бо­ра­то­ри­је у овој ис­тра­жи­вач­кој ста­ни­ци. У њи­ма се и овог ле­та ор­га­ни­зу­ју на­уч­ни про­гра­ми. Та­ко је „Пет­ни­ца” не­дав­но уго­сти­ла 24 сту­де­на­та ИТ сме­ро­ва тех­нич­ких фа­кул­те­та ко­ји су по­ха­ђа­ли шко­лу ма­шин­ског уче­ња. Овај про­грам ре­а­ли­зу­је се већ три го­ди­не и на ње­му по­ла­зни­ци кроз про­гра­ми­ра­ње уче ра­чу­на­ре да са­мо­стал­но за­кљу­чу­ју и ра­су­ђу­ју, да­ју­ћи им спе­

Го­ди­шњи­ца и број­ке
Кроз „Пет­ни­цу” је од ње­ног осни­ва­ња про­шло 50.000 по­ла­зни­ка ко­ји су по­ха­ђа­ли не­ки од бли­зу 4.000 про­гра­ма ор­га­ни­зо­ва­них у овој ис­тра­жи­вач­кој ста­ни­ци у прет­ход­них 35 го­ди­на. На њи­ма је сво­је зна­ње пре­не­ло не­ко­ли­ко хи­ља­да пре­да­ва­ча и мен­то­ра а у ре­а­ли­за­ци­ји до­са­да­шњих ак­тив­но­сти до­при­не­ло је око хи­ља­ду ин­сти­ту­ци­ја, фа­кул­те­та, ин­сти­ту­та, ком­па­ни­ја и шко­ла. „Пет­ни­ца” је да­нас, ка­ко се на­во­ди на ње­ном сај­ту, нај­ве­ћи и нај­ра­зви­је­ни­ји цен­тар у Евро­пи ко­ји ком­би­ну­је про­фе­си­о­нал­ни рад с мла­ди­ма упо­ре­до с ре­дов­ним по­ха­ђа­њем на­ста­ве а из ње је по­те­кло не­ко­ли­ко хи­ља­да на­уч­ни­ка, умет­ни­ка, ин­же­ње­ра, ле­ка­ра... У ову ис­тра­жи­вач­ку ста­ни­цу, та­ко­ђе, го­ди­на­ма до­ла­зе ди­рек­то­ри и на­став­ни­ци из Ру­си­је, Изра­е­ла, Сло­ве­ни­је, Не­мач­ке, Ки­не, Дан­ске, Ита­ли­је и мно­гих дру­гих зе­ма­ља.

ци­фич­не за­дат­ке – од бо­је­ња стри­по­ва до раз­ли­ко­ва­ња вр­ста во­ћа на осно­ву сли­ка уне­тих у ком­пју­тер. Би­ла је то са­мо јед­на у ни­зу ра­ди­о­ни­ца у Пет­ни­ци ко­је су упри­ли­че­не у то­ку нај­то­пли­јег го­ди­шњег до­ба, а на­ста­ви­ће се и у овом и на­ред­ном ме­се­цу, на­ја­вљу­је Ни­ко­ла Бо­жић, про­грам­ски ди­рек­тор ИС „Пет­ни­ца”. Та­ко у го­ди­ни ка­да сла­ви три и по де­це­ни­је от­ка­ко је 22. ју­на 1982. осно­ван, овај ва­жни на­уч­ни цен­тар на­ста­вља сво­ју ми­си­ју по ко­јој је по­знат ши­ром Евро­пе.

„Про­грам ма­шин­ског уче­ња осми­шљен је да уче­сни­ци­ма омо­гу­ћи су­срет са нај­ва­жни­јим љу­ди­ма из те обла­сти, а ИС ’Пет­ни­ца’ га ре­а­ли­зу­је у са­рад­њи са ’Мај­кро­софт Ср­би­ја’. Он спа­да у гру­пу про­гра­ма на­ме­ње­них сту­ден­ти­ма основ­них и пост­ди­плом­ских сту­ди­ја из це­лог све­та. Та­кве про­гра­ме ре­а­ли­зу­је­мо у са­рад­њи са фа­кул­те­ти­ма и ин­сти­ту­ти­ма, или раз­вој­ним ком­па­ни­ја­ма. На тај на­чин укр­шта­мо на­ше ис­ку­ство у обра­зо­ва­њу са њи­хо­вим екс­пер­ти­за­ма у обла­сти­ма ко­је су ак­ту­ел­не и на­ла­зе се на са­мом фрон­ту на­у­ке и тех­но­ло­ги­је. За сту­ден­те већ го­ди­на­ма та­ко има­мо про­гра­ме из астро­фи­зи­ке и ко­смо­ло­ги­је у са­рад­њи са уни­вер­зи­те­ти­ма Прин­стон из САД, ЕТХ из Швај­цар­ске или Ме­ђу­на­род­ним цен­тром за те­о­риј­ску фи­зи­ку (ИЦТП) из Тр­ста, као и ми­кро­ско­пи­је у са­рад­њи с Би­о­ло­шким фа­кул­те­том у Бе­о­гра­ду или хе­ми­је, за­јед­но са Уни­вер­зи­те­том у Бу­дим­пе­шти и бе­о­град­ским Хе­миј­ским фа­кул­те­том”, об­ја­шња­ва Бо­жић.

Да­ле­ко од то­га да су ака­дем­ци је­ди­ни ко­ји по­ха­ђа­ју пет­нич­ке лет­ње ра­ди­о­ни­це. Про­гра­ми у ис­тра­жи­вач­кој ста­ни­ци отво­ре­ни су и за сред­њо­школ­це и основ­це. Кад је реч о овим пр­ви­ма, они це­ле го­ди­не до­ла­зе у Пет­ни­цу и то ви­ше пу­та го­ди­шње, али су упра­во про­гра­ми ко­ји се за њих при­ре­ђу­ју у то­ку ле­та нај­ду­жи по тра­ја­њу. На њи­ма, уче­ни­ци сред­њих шко­ла оства­ру­ју сво­ја ма­ла на­уч­на ис­тра­жи­ва­ња ко­ја су осми­шља­ва­ли у са­рад­њи са мен­то­ри­ма.

„Овог ле­та ће у ИС ’Пет­ни­ца’ би­ти ре­а­ли­зо­ва­но око 40 се­ми­на­ра у тра­ја­њу од по две не­де­ље из 19 обла­сти при­род­них, дру­штве­них и тех­нич­ких на­у­ка. Кроз њих ће про­ћи око 1.000 уче­сни­ка из свих кра­је­ва Ср­би­је, али и из Хр­ват­ске, Цр­не Го­ре, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Ма­ке­до­ни­је и Сло­ве­ни­је. Иде­ја лет­њих обра­зов­них про­гра­ма је­сте да сред­њо­школ­ци ре­а­ли­зу­ју већ осми­шље­но ис­тра­жи­ва­ње или про­је­кат и до­би­ју пр­ве ре­зул­та­те. Не­ка од ових ис­тра­жи­ва­ња су у обла­сти фун­да­мен­тал­них на­у­ка, али је све ви­ше и оних ко­ја по­ве­зу­ју ви­ше на­у­ка, или су ино­ва­ци­је. Нај­ва­жни­је је да ови мла­ди љу­ди до­би­ју при­ли­ку да се упо­зна­ју са нај­ак­ту­ел­ни­јим на­уч­ним трен­до­ви­ма, ра­де­ћи са на­уч­ни­ци­ма на мо­дер­ној опре­ми”, на­по­ми­ње Бо­жић.

За сеп­тем­бар се, до­да­је он, пла­ни­ра про­грам за основ­це на ко­ји су сви у „Пет­ни­ци” по­но­сни. Реч је о Лет­њој на­уч­ној шко­ли, ко­ја се одр­жа­ва од осни­ва­ња ове ис­тра­жи­вач­ке ста­ни­це.

„То је дво­не­дељ­ни про­грам у то­ку ко­јег уче­ни­ци основ­них шко­ла има­ју при­ли­ку да се упо­зна­ју са свим на­у­ка­ма, али и да се опро­ба­ју у екс­пе­ри­мен­тал­ном ра­ду пре­ма сво­јим ин­те­ре­со­ва­њи­ма. Тек та­да сти­чу бо­љу сли­ку о на­у­ци као је­дин­стве­ној це­ли­ни уну­тар ко­је по­сто­је обла­сти и ди­сци­пли­не и раз­у­ме­ју шта је на­уч­ни ме­тод и ка­ко се у на­у­ци до­но­се за­кључ­ци”, ис­ти­че Бо­жић.

Ова ис­тра­жи­вач­ка ста­ни­ца, до­да­је он, стал­но уно­си ино­ва­ци­је у рад и ме­то­де, али и обез­бе­ђи­ва­њем но­ве опре­ме за­хва­љу­ју­ћи до­на­то­ри­ма.

„Усло­ви у Пет­ни­ци су да­нас та­кви да се под­јед­на­ко до­бри про­гра­ми мо­гу на­пра­ви­ти и за уче­ни­ке основ­них и сред­њих шко­ла, али и за сту­ден­те свих ни­воа, а још ва­жни­је и за са­ме на­став­ни­ке у шко­ла­ма”, за­кљу­чу­је Бо­жић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Leković
Lepo je kad među naš naučni podmladak dolaze ugledni gosti, još bolje ako su u pitanju svetski naučnici a ne političari, a g. Čepurin je ovo drugo. Veći je problem što je g. ambasador došao u Petnicu pri povratku sa Tare, gde je bio u gostima u kampu "Naše Srbije", organizacije koja zagovara "humanitarno delovanje", a čije je sedište na Terazijama, međutim, adresa gde je 2013. javno registrovan RISI- Ruski institut za strateška istraživanja. Ovaj institut vodi istaknuti ruski bezbedonosni savetnik, g. Rešetnjikov. I sama organizacija "Naša Srbija" i njen inicijator Mlađan Đorđević sa druge strane, zdušno učestvuju u zagovaranju ruskih interesa svuda po regionu, pod firmom humanitarnog rada (zvuči poznato?) o čemu postoji određen broj članaka i komentara. Zbog toga: ne treba puštati lisice u kokošinjac, niti verzirane političare među mladu talentovanu decu, cvet naše nauke. Normalnoj naučnoj saradnji sa svim dobronamernim stranama niko ne želi da daje primedbe. Hvala!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.