И нит вуне с тела открива убицу
Форензичка испитивања најчешће су кључна за откривање истине о неком догађају. Мало је случајева када се извршилац сам преда или има више очевидаца неког злочина. Када се пронађе тело на неком скривеном месту главна су питања: да ли је реч о убиству, чиме је и како извршено, ко је убица? Спрега науке и истраге врло је важна у откривању и тумачењу чињеница, каже у разговору за „Политику” професор др Роџер Бијард (62), форензички патолог и шеф Катедре за патологију Универзитета у Аделаиди, који је у прошлог петка одржао два предавања на Институту за судску медицину Медицинског факултета у Београду, као гостујући професор.
Др Бијард је и уредник часописа „Forensic Science, Medicine nad Pathology”. Током своје каријере написао је више од 700 стручних радова, али је урадио и више хиљада обдукција. Као форензички патолог учествовао је у решавању најтежих случајева.
Зашто је важно да патологија буде у тесној вези с научним истраживањима?
Ако не сарађујете с универзитетима, не учите студенте и не бавите се истраживањима – онда не мислите довољно широко. Када радите на случајевима морате да истражујете и сарађујете. Деценијама је патологија била одвојена од истраживања, а то је диктирао англосаксонски приступ. Другачије је у Немачкој, у којој је још у 19. веку патологија била повезана с универзитетима и то је добар приступ, а тако се, колико сам могао да видим, ради и у Србији.
Који вам је случај у каријери био најмучнији?
Учествовао сам у откривању жртава серијских убистава, цунамија у Азији, авионских несрећа, али случај из деведесетих на мене је утицао емоционално више него други. У питању је била девојчица од 15 година, звала се Сем, била је сексуално злостављана и задављена. Обдукцију смо завршили у четири ујутру следећег дана и, радећи је, било ми је ужасно.
Колико форензичка сазнања помажу у откривању злочина?
То зависи од случаја: на пример, обдукцијом тела мале Сем пронашли смо више од 15 узорака ДНК, али и других трагова. Полиција је радила ДНК анализу свих мушкараца у селу, а онај који је извршио злочин, рођак девојчице, у међувремену је покушао да се убије. Пошто није успео у томе, пријавио се полицији и признао злочин. Међу траговима на телу жртве пронашао сам нити вуне и делић браон тканине. Испоставило се да је вуна била из тканине седишта аутомобила убице, док је комадић материјала одговарао оном с отирача његове куће.
Током деведесетих Аустралија је била у шоку због случаја „тела у бурадима”. За седам година убијено је и раскомадано 11 људи. По чему памтите тај случај?
Управо сам дошао у болницу да радим као педијатријски патолог и две недеље касније добио сам позив да помогнем у решавању овог серијског убиства. Већина убистава десила су се у градићу Сноутаун, у којем је осам тела пронађено у шест буради. Полиција је дуго пратила четворицу осумњичених, а форензичари су утврђивали како су жртве умрле и на који начин су мучене. Сваки прикупљени доказ током обдукције био је важан за истрагу. Обављали смо обдукције, а прво смо морали да реконструишемо тела жртава јер су делови тела стављани у различиту бурад.
Бомбаши самоубице у терористичком нападу 2002. на острву Бали убили су и ранили више од 450 људи. Били сте у форензичком тиму, какав је био ваш задатак?
Тада је убијено 200 људи, а две особе су извршиле самоубиство. Ми смо прикупљали доказе, ДНК трагове жртава и идентификовали страдале. То је био изузетно тежак посао, јер је тела жртава требало што пре дати породицама.
Били сте у тиму патолога за идентификацију жртава једног од највећих цунамија који је крајем 2004. разорио обале Тајланда и Индонезије. Шта вам је било најтеже?
То је био шок – никада у животу нисам видео тако нешто. Било је хиљаде тела, одраслих и деце, покушавали смо да идентификујемо жртве. Посао патолога није само да прикупља доказе и ради обдукције већ и да разговара с члановима породице жртава, да им помогне да прихвате чињенице. Тада сам, чак, тело једне страдале жене лично авионом допратио до породице.
Радите као дечји форензички патолог. Да ли у Аустралији има доста случајева злостављања деце?
Последњих година све је мање таквих случајева, али забрињава све већа бруталност испољена у њима. Увек кажем, ако не волите децу, немојте да их имате. Ни после толико деценија рада не могу да разумем оне који повреде децу. Али има психопата који узимају дрогу, а та комбинација може да створи убицу сопственог детета.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
