Позоришни Оскар у Риму

Сам догађај није само свечана додела награда, већ једнонедељни фестивал на ком се представљају лауреати својим представама, али и разговорима који се воде о њиховом делу. Ове године фестивал и завршна церемонија ће бити спектакуларнији него икада, и то не само зато што се први пут одржавају у Риму већ и зато што се слави тридесет година од оснивања „Премија”. Иницијатива је покренута 1986, прва издања су се годинама дешавала на Сицилији, у летовалишту Таормина, а после је „Премио” гостовао у Торину, Солуну, Вроцлаву, Санкт Петербургу, Крајови да би се ове године вратио кући, у Италију.

Настао под покровитељством Европске комисије, идеја му је била да подржава и промовише европске вредности у позоришној уметности. Иза фестивала су стали: Мелина Меркури, Жак Ланг, Ђорђо Стрелер, Жак Делор... Награда се додељује у две категорије, гран-при за животно дело и „Позоришна реалност” која се у почетку звала „Нова позоришна реалност” за оне уметнике и трупе који данас стварају највиталнији европски и светски театар, а некад се додељује, посебним поводом, и Специјално признање.

– Занимљиво је да је ове године гран-при добило двоје глумаца, што се у историји награде десило само једном и тај добитник је био Мишел Пиколи. „Проблем” са глумцима је тај што је њихова уметност везана за језик, самим тим за национални контекст, па се поставља питање како глумачки израз артикулише европску културу. Већина лауреата су редитељи, кореографи и колективи. Чак су и драмски писци, вероватно из истог разлога као и глумци, ретко били добитници, осим Хајнера Милера, Пинтера, Биљане Србљановић и позоришта Ројал корт, каже Иван Меденица и додаје:

– Ове године гран-при су добили Изабел Ипер и Џереми Ајронс. У њеном случају, награда је неспорна и већ дуго очекивана, јер је играла у представама редитеља који долазе из различитих култура, док је Ајронс, ипак, искључиво енглески или англосаксонски глумац, те је тај предлог изазвао извесне поделе. Половина лауреата награде „Позоришна реалност” позната нам је с Битефа: Кирил Серебреников (Русија), Јаел Ронен (Немачка/Израел), Јернеј Лоренци (Словенија), Алесандо Скјарони (Италија), Сузан Кенеди (Холандија/Немачка), Театар Но99 (Естонија).

Треба истаћи, не скривајући понос, подвлачи Иван Меденица, да је од малих језичких култура Србија имала значајну заступљеност, на различите начине, на „Премио Еуропи”. Добитници награде (Нова) Позоришна реалност су Биљана Србљановић и Јожеф Нађ, уметник мађарске националности, са француским држављанством, али пореклом из Србије, Кањиже, који је увек истицао своје порекло, чак и онда када му, деведесетих година, није било од користи. Као подршку манифестацији која је у доба Берлинског зида и блоковске поделе Европе дала велики допринос рушењу свих зидова, а био жртва пада тог истог зида и бомбардовања СР Југославије, Битеф је 1999. добио Специјално признање „Премио Еуропе” и тако постао једини позоришни фестивал који је добио ову награду.

Такође, веза са Србијом и Битефом је и та да је Јован Ћирилов био члан жирија шестог и седмог издања „Премија”, а Иван Меденица је ове године постао његов члан. Ипак, главна веза са Битефом јесте та што су готово сви до једног, лауреати награде у обе категорије наступали на Битефу, врло често много пре него што су је добили.

– Врло смо почаствовани што ће ове године, када се слави 60 година од потписивања Римског споразума који означава почетак изградње Европске уније и 30 година од покретања „Премио Еуропе”, бити обележен и јубилеј Битефа – 50 година од оснивања, каже Меденица

У палати Венеција у Риму сутра ће бити одржана панел дискусија о Битефу на којој ће говорити познаваоци и пријатељи фестивала из различитих генерација и из различитих култура: француски критичар и театролог румунског порекла, председник жирија „Премија” Жорж Бани, директор Националног позоришта Јужне Кореје, почасни председник Међународног удружења позоришних критичара Јун-Чеол Ким, водећа руска критичарка, селекторка неколико европских фестивала Марина Давидова и Иван Меденица, док ће разговор водити драматург фестивала Филип Вујошевић.